Музика вива – 69. Међународни Рострум композитора

На почетку емисије чућете последње препоручено дело у општој категорији – композицију Промена пољске ауторке Теоники Рожинек. Назив представља скраћену везију синтагме „промењена реалност” која је постала популарна после 2018. године и која је упућивала на ментални процес у којем се захваљујући интернету и виртуелној реланости, наша свест пребацује у тај фикционални свет. Ова појава се често пореди са астралном пројекцијом или луцидним сновима, јер су им ефекти слични, док субјекти изложени овом поступку, често наводе да им помаже код истраживања дубоких, до тада још неистражених слојева свести. Према речима Теоники Рожинек, у овој композицији за симфонијски оркестар и снимљену матрицу, она покушава да дочара ту танку линију између радости и узбуђења које доноси ново откриће и ризика и страха од улажења у најмрачније кутке наше душе.

Иначе, ова тридесетдвогодишња композиторка, често у својим делима користи електорнски звук и експерименте са њим, а прошле године је освојила и награду „Пасош Политике”, које је једно од најзначајнијих пољских признања у области културе и уметности.

У наставку емисије чућете и последње препоручено дело у категорији аутора до 30 година на овогодишњем Роструму композитора у Хагу. Реч је о композицији Дрво јасике португалске аутоке Марте Домингес. Ова двадесеттрогодишња уметница, најмлађа учесница овогодишјнег такмичења, тренутно се налази на мастер студијама композиције на Конзерваторијуму у Лисабону. Са само седамнаест година, освојила је прву награду на такмичењу „Млади ствараоци”, а била је и лауреат на такмичењима „Метаморфозе” 2020. у Белгији и „Младе лавице акузматичне музике” у Аустрији. Композиција са којом се представила на овогодишњем Роструму у Хагу, инспирисана је познатом црно-белом фотографијом Ансела Адамса, начињеном 1958. године, под називом Јасике. У својој композицији, Марта Домингес покушава да дочара звучни утисак које ово евокативно дело у њој изазива, са супротстављеним вертикалама витких стабала и сребрнкастим листовима дрвећа који израњају из црне површине слике.

У наставку ћете чути још једно остварење које је представљало селекцију ове земље, кратку композицију Надати се Саре Рос. Рођена на Азорским острвима, ова ауторка се окушала у најразличитијим музичким жанровима, али је, чини се, посебно посвећена вокалном и вокално-инструменталном изразу. Композицију је студирала у Португалу и у Уједињеном Краљевству, а поред компоновања, бави се и организацијом музичког живота, као оснивачица фестивала посвећеног опери. Кратка песма Надати се настала је као део пројекта посвећеног песмама енглеских аутора, написаним за певачицу Марију Жоао. Како то наводи ауторка, ова песма је настала у тренутку када је осетила дубоку радост и утеху, након периода испуњеног тензијом. Како би описала тај осећај афективног одвајања, искористила је стихове Џона Китса које је својим гласом оживела Марија Жоао, уносећи у њих драму, дубину, слаткоћу и заиграност.

Потом ћете чути композицију Пајпс 64 – игра за петоро Анджеја Квијећињског. Квијећински је већ са успехом наступао на Међународном Роструму композитора, будући да је 2014. године био победник у категорији аутора до 30 година са остварењем Песма пољубаца, као и добитник посебне награде Француског радија. Овај уметник је музику студирао на Краљевском конзерваторијуму у Хагу, код Ричарда Ејерса, Мартејна Пединга, Јаниса Киријакидеса и Луја Андрисена. Као добитник бројних стипендија компоновао је за значајне европске ансамбле, а дела су му извођена и на водећим фестивалима посвећеним савременој музици.

Композиција Пајпс 64 – игра за петоро Анџеја Квијећињског испирисана је видео-игрицом Супер Марио Брос, која је настала пре тачно 30 година и која је потом доживела култни статус. Наиме, коментар једног инструменталисте, да га свирање композиција Квијећињског подсећа на игране видео игрице – са понављањем покрета, брзим променама динамике и притиска жице, новим метром у сваком такту, подстакло је аутора да направи циклус композиција директно инспирисан мелодијом из поменуте видео игре. Уз то, Квијећињски у овој композицији за блок флауту у гудачки квартет, испитује и феномен „фантомске хармоније”, по узору на медицински феномен који се појављује после ампутације, да пацијент и даље осећа присуство екстремитета који више није ту. Аутор овде брзим сменама тонова и кратких фраза у различитим инструментима покушава да формира својеврсно „хармонско поље”, бојећи готово поентилистичку фактуру композиције.

Селекцију Португала представљале су још две композиције – Архе Инес Бадало и Да ли они знају Данијела Дејвиса. Инес Бадало, шпанско-португалска гитарсткиња и вишеструко награђивана композиторка, добила је поруџбину фестивала у Навари чија је тема била „од мита ка логосу”, односно од митских почетака до рођења рационалне мисли, те је инспирацију за своје дело пронашла у грчкој речи „архе”. Она је означавала почетак, односно извориште, и била је један од основних концепата античке грчке филозофије којим је објашњено рођење универзума. Музички, Инес Бадало је покушала да преведе симболичне елементе из поезије у музику, стварајући хијерархијски однос између елемената, којим би створила јасну, заокружену целину.

Рођен 1990. године, Дејвис се након студија у Лисабону преселио у Лондон, где и данас живи. Током сезоне 2019/2020, био је један од шест резиденцијалних композитора Лондонског сифмонијског оркестра, а учествовао је и у резиденцијалном програму који је фондација Гулбенкијан реализовала са угледном финском композиторком Каијом Саријахо, у оквиру којег је и настало дело представљамо у Хагу. Композиција Да ли они знају написана је за баритон и симфонијски оркестар и доноси снажан неоромантични звук, док се аутор окушава у спајању звучих боја оркестра и гласа, њиховог баланса и просторне пројекције.

Уредница емисје: Ивана Неимаревић