Мајстори барока - Ораторијум “Смрт покајничког срца” Ђованија Легренција

Интерпретирају: сопрани Кристина Фанели и Хана Блажикова, контра-тенор Вилијам Шелтон, тенори Рафаеле Ђордани и Мануел Нуњез-Камелино, бас Ромен Боклер уз пратњу ансамбла “Маске” којим руководи Оливије Фортен.
Рођен 1626. године у малом граду Клузоне, у близини Бергама, овај италијански композитор прва музичка знања стекао је у породици, од свог оца који је био професионални виолиниста.
Мало се зна о Легренцијевим раним годинама. Радио је као оргуљаш и ђакон у цркви Санта Марија Мађоре у Бергаму, да би 1656. године добио намештење као капелмајстор Академије Санто Спирито у Ферари. Легренци је на овој позицији имао добре услове за рад, имајући у виду да је Ферара била град са развијеним музичким животом, као и да је Академија била окренута ка извођењу духовне музике и имала одличан музички ансамбл. Овде је композитор добио прилику да се повеже са аристократским круговима, што је био подстицај за писање опера и ораторијума. Док је радио на овој позицији, Легренци је објавио осам збирки композиција и прву оперу под називом Праведни Нино и тако учврстио своју позицију у елитном оперском свету. Године 1681. добија место заменика капелмајстора у Базилици Светог Марка у Венецији, а након пар година постаје главни капелмајстор, те на овој позицији остаје до своје смрти, 1690. године.
Опус Ђованија Легренција поред соната, миса, мотета и ораторијума, броји око деветнаест опера. Његов музички стил одликује се прецизном формом кроз коју је тематски план јасно обликован, са интегрисаним басом континуом и контрапунктским стилом у којем је све подређено хармонији и ритму. Пођеднако је био вешт у компоновању световне и духовне музике, а његове црквене композиције су биле инспирација за дела Доменика Скарлатија, Антонија Вивалдија и Јохана Себастијана Баха.
У емисији представићемо камерни ораторијум “Смрт покајничког срца овог аутора. Настало 1673. године на текст анонимног аутора, Легренци је ово остварење компоновао за венецијанску цркву Санта Мариа дела консолационе.
Аутор је кроз своју музику успео да ослика један од постулата на којем је почивала католичка духовност у 17. веку - на покајању. Тако, овај ораторијум прати “грешника” од тренутка када се покаје до искупљења, односно спаса његове душе. Кроз музику Легренци преноси реалистичну слику емоционалних промена које се дешавају у души верника, као и његове унутрашње разговоре док покушава да за себе “нађе мир”.

Ауторка: Саша Тошковић