Кардијак Паула Хиндемита

Главне улоге тумаче: бас-баритон Томаш Коњечњи као Кардијак, сопран Вера-Лоте Бекер као Кардијакова ћерка, тенор Херберт Липерт као Официр, бас Волфганг Банкла као трговац златом, тенор Даниел Јенц као витез, сопран Стефани Хаутцил као Дама, бас Евгениј Солодовников као Провост. Хором и оркестром Бечке државне опере диригује Корнелијус Мајстер.
Ово Хиндемитово трочино дело написано је на основу либрета Фердинанда Лиона који користи мотиве Е.Т.А. Хофманове приче "Госпођица Скудери". Премијера је уприличена 9. новембра 1926. године у Државној опери у Дрездену, а Хиндемит је после другог светског рата представио и четворочину верзију овог дела у којој је продубио психолошки профил свог насловног лика. Сам заплет прати откривање идентитета мистериозног убице у Паризу XVII века, који убија све оне који купе накит од чувеног златара Кардијака. На крају се испоставља да је то нико други до сам Кардијак, који не може да се лиши предмета у чије је стварање уткао све своје знање и страст.
У емисији ћете чути оригиналну, трочину, верзију "Кардијака" која је до данас опстала на реперотару, пре свега у оперским кућама немачког говорног подручја.
И поред мрачно-романтичарске приче, са крими заплетом, Хиндемит је у овој опери одлучио да не посеже ни за каквим средствима музичког романтизма, моделујући своје дело на темељима Хендлових оперских остварења која су у двадесетим годинама прошлог века доживљавале праве ренесансну у Немачкој. На почетку и на крају овог дела чућете дуже хорске нумере са разрађеном полифоном фактуром, којој је иначе Хиндемит био склон и у својим другим делима. Између ових хорских наступа налази се 15 музичких нумера које су насловљене арија, ариозо, дует, сцена, квартет и слично. Но, сама радња се одвија без прекида, уз минимално коришћење речитатива. Хиндемит покалања велику пажњу трајању тих индивидуалних нумера, као и ритмичкој разноврсности, док драмске ситуације решава често неуобичајено и изван очекивања оперског жанра. На пример, љубавни дует између Витеза и Даме решава као "пантомиму" за две флауте, над ритмом менуета, док се љубавници диве Кардијаковом златном појасу. Међутим, иако у самом музичком писму ове опере нема романтичарских утицаја, у драматуршким решењима и психолошкој карактеризацији, проналазимо, ипак, далеке бљеске вердијанске опере. То је најочигледније у лику Кардијакове ћерке, која се попут многих Вердијевих хероина, ломи између оданости оцу и љубави према свом изабранику. Такође, ослањајући се на Вердијев проседе, Хиндемит нам у Кардијаковој арији у другом чину открива унутрашњи сукоб овог лика, пре него што ипак одлучи да се усуди да убије вереника своје ћерке.

Уредница: Ксенија Стевановић