субота, 16.09.2023, 00:10 -> 11:47
Вокални сат
У вечерашњој емисији представљамо ораторијуме Ђакома Карисимија.
Овај ранобарноки италијански композитор и педагог, рођен је у Марину близу Рима 1605. године. Са двадесет година постао је капелмајстор у Асизију, али се после три године вратио у Рим јер је добио намештење у језуитској базилици Сан Аполинаре, где ће остати до краја свог живота. Чак ни позив да замени Клаудија Монтевердија у Венецији није подстакао Карисимија да напусти „вечни град”, те је готово читав радни век провео у Риму.
Упркос томе, био је добро информисан о новим тековинама у музици, те је једно од његових достигнућа даљи развој речитатива који је увео Монтеверди, као и развој ораторијума, чији је он био први значајнији композитор. Његови напознатији ораторијуми Јефта и Јонас, били су значајни за успостављање форме ораторијума без драмске рање, која је наставила да се развија наредних 200 година.
Уз то, Карисими је био важан као учитељ, а његов утицај се проширио широм Европе, у Немачкој и Француској, захваљујући његовим угледним ученицима као што су Јохан Каспар Керл, Марк- Антоан Шарпантије и Алесандро Скарлати.
Велики број партитура Ђакома Карисимија је након распада језуитског реда у којем је служио био изгубљен, па је тако тако за многа касније пронађена дела било неопходно доказати његово ауторство. Данас Британски музеј поседује бројна дела Карисимија, док се већина његових ораторијума налази у Националној библиотеци у Паризу.
Ауторка емисије Тамара Симовић
Коментари