Иван Миленковић: Дефиниција суверености: Жан Боден и Карл Шмит (5)

Још су стари Грци познавали појам врховне, или највише власти, о Римљанима једва да треба говорити, али све до модерног доба, прецизније до француског правника Жана Бодена у 17. веку и његовог ремек-дела Шест књига о републици, нисмо имали дефиницију суверене власти. Дефиниција суверености, међутим, много је више од пуке дефиниције која констатује одређено стање ствари. Жан Боден ће, наиме, дефиницију суверености стопити са вршењем суверене власти. Он ће, другим речима, показати у којој мери је самосвест суверена нужан моменат за сам појам суверености. Боденова дефиција се, утолико, може сматрати великим модерним искораком који форму политичког организовања чврсто повезује с његовом садржином. Управо ће Боден суверену власт одредити као једну, недељиву, трајну и апсолутну, те ће се та својства суверености одржати до данас.

Немачки правник (и виђени нациста, што за ову тематику није без значаја) Карл Шмит одаје недвосмислену почаст Жану Бодену и његовој дефиницији суверености, али истовремено даје своју дефиницију суверена која ће, најбаже речено, пред крај двадесетог века узбуркати духове. Као декларисани нациста и један од писаца злогласних Нирнбершких закона из 1935. године, Карл Шмит дуго је био у сенци, да би се интересовање за његово дело пробудило, отприлике, с падом Берлинског зида. Његова дефиниција суверена – суверен је онај ко проглашава ванредно стање – генијално је некоректна дефиниција, сматра Миленковић, с дугорочним последицама, како теоријским, тако и практичним. Миленковић у своме тексту анализира игру скривања коју Шмит организује у сопственом појмовном лавиринту, те настоји да деконструише Шмитову дефиницију суверености скрећући пажњу, између осталог, на то да Шмит одбија да експлицитно именује суверена, те да се, у свом жустром извођењу, уплиће у неодрживе противречности.

Чита Александар Божовић 
Уредница Тања Мијовић