Композитор месеца

Фрескобалди је упамћен као један од најзначајнијих композитора за инструменте са диркама у првој половини 17. века, а поред тога, оставио је и велики број дела у домену вокалне музике, као и остварења за мање инструменталне ансамбле.

Прву емисију циклуса посветићемо његовим првим објављеним делима из 1608. године.

Фрескобалди је те године објавио вешто и зналачки обликоване, али не толико упамћене мадригале, у којима је представио завидно познавање ове, тада веома популарне форме. У то време, објавити збирку мадригала, за младог аутора је била велика шанса да представи своје стваралачке као и уметничке домете.

Године 1608, Фрескобалди је са својим римским патроном боравио у Антверпену и тамошњи локални издавач је поручио од младог композитора збирку мадригала. Тада је Фрескобалди написао сет композиција са очигледним утицајем његовог учитеља Луцаска Луцаскија и других мадригалиста који су у то време деловали у његовој родној Ферари. Збирка се састоји из 19 мадригала и садржи посвету кардиналу Гвиду Бентивољу у којој је, између осталог, Фрескобалди истакао да је дошао у Антверпен како би видео лепоте града и упознао локалне музичаре који су толико уживали у његовом раду да су инсистирали на објављивању мадригала.

Но, након 1608. ова дела више никада нису била објављена ни северно ни јужно од Алпа, што не чуди будући да је нарочито за живота, а и касније, Фрескобалди имао репутацију композитора за инструменте са диркама.

Фрескобалди се након мадригала, врло брзо окренуо инструментима са диркама. Прва дела, објављена такође 1608. године, биле су фантазије - комплексна и технички захтевна остварења за тадашње интерпретаторе. Сада ћемо одмах послушати кратку фантазију као демонстрацију ове вештине.

Већина фантазија из прве збирке Ђиролама Фрескобалдија започиње екстензивном имитацијом карактеристичном за ричеркаре с краја 16. века, али се у многима фактура убрзо мења у густо ткану мрежу мотива или смену метричких и ритмичких стилова, који се пак не доводе у везу са формом ричеркара. Поред традиционалних поступака попут аугментације, диминуције, инверзије и остината, Фрескобалди је теме углавном трансформисао додајући пролазнице у каденцама, изобличавајући теме, транспонујући их или их мењајући ритмички.

Ауторка: Јелена Дамјановић