Музеј звука – Базеви кодекс

Базеви кодекс је рукопис настао током шеснаестог века, а везан је за двор Маргарите од Аустрије у Мехелену. У овој збирци, коју је израдила радионица чувеног Пјера Аламиреа, налазе се шансоне и мотети франко-фламанских аутора који су били извођени на овом двору. Богато украшен рукопис садржи 87 углавном световних композиција на француском, холандском, латинском и италијанском језику, а дела су груписана у две целине, сходно томе да ли их изводи трогласни или четворогласни извођачки састав.

Маргарита од Аустрије, ћерка хабзбуршког цара Максимилијама I и Марије од Бургундије имала је необично тежак живот, испуњен недаћама и великим губицима – са само две године морала је да напусти родитеље како би била одгајана на француском двору, као будућа жена француског престолонаследника. Међутим, када јој је било 11 година, француски двор је променио одлуку и уместо будуће краљице, Маргарита је постала њихов талац. Са 17 година, ћерка Светог римског цара се удала за Хуана од Астуријаса, сина шпанских монарха Изабеле и Фердинанда, али је он убрзо умро, док је Маргарита родила мртворођенче. Ништа срећнији није био ни њен други брак са Филбертом II Савојским, који је такође умро веома млад, а велики лични губитак, тада тридесетогодишња жена, доживела је када је преминуо и њен једини брат, шпански краљ Филип Лепи. Ипак, њен отац је високо ценио Маргаритине способности, те ју је поставио за регенткињу богатих територија у Фландрији. Касније Маргарита је владала овом територијом у име свог нећака Карла V, а своју престоницу у Мехелену учинила је центром бургундске културе. Музика је заузимала значајно место на њеном двору, те су у краћем или дужем периоду, у служби Маргарите од Аустрије били Жоскен де Пре, Марбрианус де Орто и пре свих, Пјер де ла Ри, чија се бројна дела налазе у Базеви кодексу.

Уредница емисијe: Ивана Неимаревић