Ралф Пошер: Спиноза и парадокс толеранције

Шта је парадокс толеранције? Како се, заправо, можемо залагати за толеранцију ако се, према дефиницији толеранције, мора трпети оно што сматрамо да не треба ни да постоји, или макар да није вредно трпљења? Настојимо, дакле, да толеришемо оно што мислимо да није вредно толеранције. У томе је парадокс. Али није једини, како показује Ралф Пошер. Његова расправа о толеранцији започиње расправом Светог Августина који је врло јасно непријатељски расположен према ономе што, по његовом суду, не заслужује да се трпи (толерише). У том смислу неће се либити блажени Августин да препоручи насиље и терор како би се они који не поседују истину, попут њега, привели познанију истине. Такав став, пак, могуће је само ако је онај ко одлучује о томе шта заслужује трпљење, а шта не, поседник апсолутне истине. Свети је Августин себе скромно сматрао управо таквим поседником, па му, због тога, није падало на памет да толерише било кога. Код Спинозе ствар је кудикамо компликованија. Спиноза, наиме, није порицао могућност апсолутног знања, али до апсолутног знањa може да дође само ум, те је апсолутно знање, заправо, рационално. Оно знање, другим речима, које се може бранити рационалним аргументима. Због тога се Спиноза најснажније залаже за толеранцију према онима који су у стању да рационално аргументују, док је према религијском знању, као нерационалном, неумном, врло резервисан. Пронаћи ће Спиноза у себи и нешто разумевања за религију, али, строго узев, религија остаје изван његовог политичког мишљења.

С енглеског превео Горан Стојановић.
Читао је Александар Божовић.