Композитор месеца – Јоханес Брамс

Број опуса у Брамсовим песмама није хронолошки условљен. Брамс је, наиме, компоновао једну или групе песама у периоду када би се заинтересовао за одређену збирку поезије или стихове неког песника. Потом је неке од тих песама одмах објављивао, друге су годинама чекале на публиковање или их је давао у штампу у различитим периодима.

Брамса су често критиковали због квалитета поезије коју је користио. Поред песама које је написао на стихове Ајхендорфа, Гетеа, Хајнеа, Хелтија, Мерикеа и других, окретао се и делима тада популарних песника, као што су Даумер, Кандидус, Лемке и други. Музиколози сматрају да овакав приступ није био резултат оскудног образовања, односно недовољног познавања књижевности, будући да је Брамс био страствени љубитељ поезије. Његови критеријуми за одабир текстова били су заправо засновани на томе да ли му сами стихови остављају довољно простора за реализовање његових музичких идеја.

Брамс је писао и песме у којима је приказивао једноставна, свакодневна осећања, али је највећи део посветио темама као што су љубавна страст, усамљеност, носталгија за домом и пролазност живота. Тако су у почетку настале песме из угла младих жена које се налазе у емотивној невољи, теме које је везивао за лична љубавна искуства и приче о витештву. У позним годинама, Брамс се окренуо песма о пропуштеним љубавним приликама и смрти.

Текстуре Брамсових песама карактеришу течне, изражајне дијатонске мелодије које прате наглашене и виталне бас линије, док унутрашњи гласови доприносе богатим контрпунктским сазвучјима, уз једноставне строфичне форме и мелодије засноване на народној традицији.

Ауторка Јелена Дамјановић