Век хармонике – Албум „Ексцентричан” Хелмута Јакобса

Почетком 20. века хармоника је доживела експанизју, а један од првих великих произвођача овог инструмента, Ернст Хонер, желео је да подигне уметничку вредност хармоници, па је поручио да се напише оригиналан репертоар. Уз посредовање Паула Хиндемита, Хонер је придобио композитора и педагога Хуга Хермана, који је 1929. године компоновао Седам нових комада за хармонику. Наредних деценија Хонер је наставио да финансира поруџбине које су реализовали професори са Универзитета у Хајделбергу, Франкфурту и Штутгарту. Већина њих се под притиском нацистичког режима 1943. године склонила у Тросинген. Неки од њих су: Георг фон Албрехт, Ханс Бреме, Ернст-Лотар фон Кнор и Герхард Штреке. Од 30-их до 50-их година 20. века највећи део литературе за хармонику је управо написан у Тросингену, али је тај репертоар углавном заборављен и никада није снимљен. Композиције које су тада настале углавном нису биле неког високог уметничког квалитета, али је селекција Хелмута Јакобса за албум Ексцентричан ишла у правцу чињенице да су оне историјски значајне и да су биле важне у процесу формирања музичког идентитета хармонике.

Све композиције су писане за стандардну бас хармонику, али за потребе снимања албума Гвидо Вагнер их је прилагодио за фри-бас хармонику, са оба хроматска мануала. Слушаћете: Три комада за хармонику опус 82 Хермана Зилхера из 1936. године, а потом и Три комада за хармонику Јозефа Шелба. Написано 1943. године, ово дело је своју премијеру доживело тек 1948. године, када га је на 4. Данима музике у Тросингену извела Маргот Ајзенман. Следе Прелудијум и Фуга Хуга Хермана и Жига Герхарда Штрекеа, написане 1946. године. Жига је посвећена хармоникашу Рудолфу Виртнеру, са којим Штреке није само постављао техничке стандарде радећи на новим делима, већ су се ова два уметника посветила и транскрипцијама барокних композиција уа хармонику.

На крају ћете чути и композицију Паганинијана – Концертне етиде у облику варијација на Паганинијеве теме, опус 51 Ханса Бремеа. Написана 1951. године, била je технички најзахтевнија композиција за хармонику у то време, с обзиром на то да је била прва за соло хармонику у којој су подједнaко заступљена оба мануала. Прва верзија из Бремеовог рукописа, која је завршена 30. априла 1951. године, нашла се на овом компакт-диску. Годину дана касније аутор је поједноставио неке делове и преименовао композицију у Седам етида.

Уредница емисије Марија Вуковић