Абелови и Бахови претплатни концерти

У трећој емисији циклуса посвећеног претплатним концертима које су у Лондону приређивали Јохан Кристијан Бах и Карл Фридрих Абел, поред дела ових аутора чућете и Увертиру Томаса Ерскина.

На почетку емисије представићемо Абелове концерте за инструменте са диркама из опуса 11, који потичу из седамдесетих година 18. века. Овај опус одликује се двоставачном структуром циклуса, са сонатним алегром као првим ставом, те менуетом или рондом који закључују концерт. Технички захтеви које срећемо у овој партитури су умерени, али отварају простор за солистичке каденце.

Томас Ерскин, девет година млађи од Абела, био је један од припадника нове генерације британских симфоничара за које су претплатни концерти приређивани од стране Абела и Баха представљали платформу за пласирање дела лондонској грађанској публици. Рођен у шкотској аристократској породици, Ерскин је као двадесетогодишњак отпутовао у Манхајм како би стекао композиторску вештину у новом оркестарском стилу Манхајмске школе, предвођене Јоханом Штамицом.

Након што су почев од 1765, Јохан Кристијан Бах и Карл Фридрих Абел три године приређивали концерте у организацији контроверзног сопрана Терезе Корнелис, двојица композитора одлучили су да у потпуности преузму организацију ових догађаја. Број концерата по сезони повећао се са десет на петнаест, а од 1775. године концерти су измештени из простора на Сохо скверу и одржавани су у наменски изграђеној салонској дворани на Хановер скверу. Ипак, музичка, али и друштвена структура концерата је у великој мери остала непромењена. Бахови и Абелови претплатнички концерти били су елитни догађај, те су потенцијални посетиоци били подвргавани стриктним проверама. У складу са тим елитним, затвореним карактером догађаја, најаве концерата у штампи су биле веома штуре, те се ни сам програм концерта нити списак извођача није јавно објављивао, што данас веома отежава реконструкцију репертоара. Ипак, познато је да су на концертима углавном могле чути композиције самих организатора – Карла Фридриха Абела и Јохана Кристијана Баха – и то поглавито у жанровима симфонијске и концертантне музике. Жанр синфоније кончертанте био је посебно омиљен, а највећи број ових дела компоновао је ‘Лондонски Бах’. Синфонија кончертанте подразумевала је употребу више солистичких инструмената, развијала се превасходно у Манхајму и Паризу, а на плану форме у њој су се комбиновала решења карактеристична за солистички концерт, те за галантну класичарску симфонију. За разлику од симфонија, Јохан Кристијан Бах по правилу није штампао своје синфоније кончертанте, што је доприносило ексклузивитету њихових изведби, али је и допринело ефемерном карактеру овог жанра, који данас стоји изван класичног канона уметничке музике.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић