Читај ми!

Имагинарна едиција

Р. В. Макачен: Читање у античко доба (4)

У емисији Имагинарна едиција, од понедељка 24. до петка 28. јула, можете слушати текст „Читање у античко доба и будућа историја књиге”, чији аутор је Роберт Вилијам Макачен.

Аутор у раду анализира читалачке навике и способности читалаца из античког доба, указујући на то да наше разумевање различитих облика читалачких пракси које су се примењивале у протеклим епохама може имати утицаја и на саму будућност књиге. Рецимо, Макачен полази од питања да ли су стари Грци и Римљани обично читали тихо или наглас? Да ли су уопште били кадри да читају у тишини? Он истиче да постоји уврежен став у проучавању историје књиге да су читаоци у антици готово искључиво читали наглас, осим у неколико случајева посебно надарених и учених појединаца – као што су Цезар, Цицерон, или Свети Амброзије. Широко распрострањена пракса читања у тишини ипак је морала да сачека до средњег века, када су иновације као што су размаци између речи и сложена интерпункција преокренуле писани дискурс. Ипак, „многи класичари пружају сасвим другачије одговоре. Знатан део истраживања у овој научној дисциплини одлучно одбацује тврдњу да читаоци из античког доба нису били у стању, или да нису хтели да читају у тишини. Заправо, научници из поменуте области су умногоме заклопили странице ове расправе, сматрајући је контроверзом која је на издисају и, уместо тога пажњу су преусмерили на прецизније проучавање социологије читања у текстуалној култури античког света, заснованој на свитку”, пише Р. В. Макачен.

Текст je с енглеског превела Весна Живковић.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом