Милан Суботић: Слобода и плурализам вредности у делу Исаије Берлина (5)

Исаија Берлин с правом ужива углед једног од најпознатијих двадесетовековних филозофа и историчара идеја, а његов обимни опус привлачи бројне читаоце који не припадају само уско-професионалним, академским круговима. Поред стилских особености и есејистичке форме већине његових текстова, на њихову рецепцију свакако је утицала и чињеница да се Берлин, заузимајући позицију ангажованог „јавног интелектуалца”, путем радија (Трећег програма Би-Би-Сија) у својим бројним предавањима обраћао широј публици. Иако често теме његових предавања – попут историје романтизма или филозофије просветитељства – нису биле у непосредној вези са актуелним политичким и друштвеним проблемима, он их је интерпретирао на начин који је у први план истицао њихов утицај на савременост. Одуставши крајем Другог светског рата од академског бављење аналитичком филозофијом, Берлин се посветио истраживањима историје филозофских, социјалних и политичких идеја вођен уверењем да оне имају значајан, ако не и пресудан, утицај на обликовање живота људи и организацију друштва.

Полазећи од Берлиновог разликовања „позитивне” и „негативне” слободе, Милан Суботић указује да је Берлинова одбрана „негативне слободе” била више мотивисана његовом критиком комунистичког тоталитаризма, него тежњом да понуди стриктно појмовно (аналитичко-филозофско) разграничење два схватања слободе. На сличан начин, анализом поимања становишта „вредносног плурализма” и „монизма”, Суботић истиче да је ова Берлинова дистинкција пре плод његовог покушаја утемељења концепције политичког либерализма, него што је аналитичко средство за интерпретацију целокупне западне мисаоне традиције. Речју, оба Берлинова кључна концепта – негативна слобода и плурализам вредности – у овом раду тумачена су из перспективе друштвено-политичког контекста Хладног рата. Међутим, за разлику од већине интерпретатора који Берлина првенствено виде као „хладноратовског либерала”, аутор сматра да појам „либерализма страха” који је увела Јудит Шхлар представља прецизнији опис Берлиновог либералног становишта.

Текст чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.