Теодор Адорно: Слободно време

Полазећи од тога да слободно време зависи од укупних друштвених услова, Теодор Адорно пише: „људи су и даље омађијани слободним временом. Ни у свом послу, нити у својој свести, они нису слободни да заиста располажу собом. То признају чак и оне помирљиве социологије које као кључ користе појам улоге, позајмљен из позоришта, што указује да постојање које друштво намеће људима није идентично ни с њима какви суштински јесу, нити с оним какви би могли бити”. Кључно питање овог текста гласи: шта постаје од слободног времена при повећаној продуктивности рада, али у сталним условима неслободе, односно, у производним односима у којима се људи рађају и који прописују правила њиховог постојања, данас ништа мање него у прошлости?

Као један од одговора Адорно наводи своје лично искуство: „Увек изнова, у интервјуима и анкетама, поставља се питање који хоби нека особа има. Када илустровани часописи доносе причу о неком од тих матадора културне индустрије, који су иначе њихова главна преокупација, ретко када пропуштају прилику да нас, на мање или више присан начин, обавесте о хобијима дотичне особе. То питање ме шокира, чак и када се постави мени. Немам никакав хоби. То не значи да сам неки радохоличар, који није у стању да ради ништа друго, осим да се марљиво посвети ономе што мора да уради. Али оно чиме се бавим изван свог званичног посла за мене је, без изузетка, толико озбиљно да би ме помисао да је у то у ствари хоби – нешто чиме се безумно залуђујем, тек да бих убио време – могла само ужаснути, да ме искуство није очврснуло против манифестација тог варварства, које је данас постало нешто што се подразумева. Музицирање, слушање музике, помно читање, то су саставни делови мог постојања; назвати то хобијем, значило би шегачити се с тиме”.

Текст је први пут емитован као предавање на Немачком државном радију (Deutschlandfunk, Keln), 25. маја 1969, а посебно припремљена писана верзија, која је овде преведена, штампана је исте године у Адорновој збирци Stichworte: Kritische Modell у Франкфурту.

Превео са енглеског Алекса Голијанин.
Читала је Гордана Гачић.
Уредница емисије Тања Мијовић.