Из архиве Радио Београда – 100 година Београдске филхармоније

Наредне три емисије посветићемо интерпретацијама Београдске филхармоније, која ове године обележава стогодишњицу постојања.

По угледу на велике европске метрополе, период између два светска рата у Београду обележила су настојања музичара да унапреде музички живот престонице. Тако је 1923. године основано Друштво Београдске филхармоније, чији је идејни творац и оснивач, те први директор и уметнички руководилац био Стеван Христић. Под именом Београдска филхармонија, оркестар састављен од музичара Опере Народног позоришта, ђака и наставника београдских музичких школа и неколико аматера, имао је свој деби 13. јуна исте године. На концерту којим је почела историја овог ансамбла, солиста у Менделсоновом Концерту за виолину у е-молу био је Карел Холуб, концертмајстор оперског оркестра, Чех пореклом који је учествовао у професионализацији српске музике.

Одмах по оснивању Христић је установио систем претплатничких концерата, са гостовањима домаћих и страних уметника, и започео рад на савладавању класичног, као и тада савременог репертоара. Под његовом управом, ансамбл је наступио 4. фебруара 1932. године на отварању Коларчеве задужбине. Након првог међународног гостовања у Софији 1936. године, уметничко вођство преузео је Ловро Матачић, који је значајно допринео подизању извођачког нивоа и реномеа Београдске филхармоније. У овом периоду започиње и сарадња са оркестрима из региона – Загребачком и Словеначком филхармонијом, које су у пуном саставу одржавале заједничке концерте.

Касније, великим бројем концерата и широким репертоаром дириговали су Крешимир Барановић, Живојин Здравковић, који је проширио репертоар на композиције 20. века, те Антон Колар, Ангел Шурев, Емил Табаков и други, о чему ће бити више речи у наредним емисијама.

У вечерашњој емисији слушаћете одломке из циклуса Моја домовина Беджиха Сметане, Пет песама за дубоки глас и оркестар, опус 7 број 2 и Симфонијске слике број 1 и број 2 Душана Радића.

Уредница емисије Марија Вуковић