Мајстори барока

Рођен 1697. године у Лиону, поред тога што је био виолиниста, композитор, педагог и балетски играч, Леклер је био и оснивач француске виолинске школе. Његово играчко умеће му је 1716. године донело положај у Лионској опери у којој проводи наредних пар година, и са трупом често посећује Париз. Тих година стиче наклоност Жозефа Бонијеа, врло имућног француског аритстократе, који је објавио збирку његових виолинских соната, а са којом је Леклер стекао велику популарност у париском музичком миљеу. Године 1726. одлази у Торино да учи код виолинисте и композитора Ђованија Батисте Сомиса, и две године касније објављује и другу збирку виолинских соната.

Савременици су Жан-Марија Леклера описивали као „француског Корелија" и „најчувенијег француског уметника инструменталне музике". Његова популарност и као композитора и као виолинисте виртуоза стигла је и до краљевског двора, те је постао члан Краљевске музике на двору Луја XV, коме је Леклер у знак захвалности посветио трећу збирку виолинских соната. Своја дела Леклер је изводио у Лондону, Каселу и Паризу, и тако стекао репутацију једне од водећих личности француске виолинско-композиторске школе.

Специфичност његових композиција била је у томе да је изменио облик Корелијеве инструменталне сонате и спојио га са проседеом француског барока. Резултат таквог подухвата је стил који се назива „уједињени укус", а који комбинује италијанску формалну прегледност са елементима плесне ритмике и стилске елеганције изведене из балетске музике Жан-Батиста Лилија. Из његовог обимног опуса опстала је једна опера, свите, сонате и концерти, док нажалост велики број његових остварења - вокалних, инструменталних и сценских, нису сачувана.

Ауторка: Саша Тошковић