Светске музичке позорнице

Наступили су чланови Симфонијског оркестра Франкфуртског радија, за диригентским пултом је био Ален Алтиноглу, док је солисткиња била Хилари Хан која је изводила Први виолински концерт у Де дуру, опус 19 Сергеја Прокофјева. Поред овог дела, на програму су била и два остварења Дмитрија Шостаковича: Прва симфонија у Eф молу, опус 10 и Скерцо у Фис молу, опус 1 који је Шостакович компоновао 1919, када је имао само тринаест година, у знак захвалности свом професору Максимилијану Штајнбергу, у чијој је класи је похађао студије компоновања на петроградском Конзерваторијуму.

Сергеј Прокофјев је првобитно планирао да Први виолински концерт у Де дуру, опус 19 премијерно представи у Санкт Петербургу новембра 1917. Међутим, у овој години Великог рата, а потом и Октобарске револуције, одустао је од свог плана, а убрзо је и напустио Русију. Премијера је уприличена тек 1923. у Паризу, али дело није одмах наишло на топао пријем. Тада је млади Жорж Орик дао композитору злонамерну критику рекавши да дело "звучи као Менделсон", а премијери су присуствовали и великани уметничке сцене попут Пабла Пикаса, Артура Рубинштајна, Нађе Буланже, Карола Шимановског, као и мађарски виртуоз Јозеф Сигети, који се касније ангажовао да Први виолински концерт Сергеја Прокофјева буде представљен у правом светлу. Иначе, Хилари Хан је истакла како је реч о "јединственом концерту у виолинској литератури, пошто је готово свакој ноти потребна јединствена боја и другачији технички приступ... То је један велики ментални изазов, а уједно и веома забаван", речи су Хилари Хан.

Други део концерта испунила је Прва симфонија у еф молу, опус 10 Дмитрија Шостковича, коју је композитор писао као 19-годишњак и која му је донела велики међународни успех. У овом делу, иначе дипломском раду, Шостакович је антиципирао главне одлике свог композиторског стила: иновативан приступ у вођењу мелодија, хумор, ироничан однос према стварности и изражем осећај за трагично.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић