Нова дискографија

Албум са делима Камија Сен-Санса, који су виолинисткиња Сесилија Цилијакус, пијаниста Кристијан Иле Хадланд и харфиста Стивен Фицпатрик објавили у фебруару за издавачку кућу Бис.

Камерна музика Камија Сен-Санса појавила се у Француској у тренутку када је укус тамошње публике био наклоњен опери, те је композитор чекао све до 1885. године пре него што је написао прву Сонату за виолину и клавир. Како Француска није имала развијену традицију камерне музике, не изненађује чињеница да је сам композитор обликовао ово дело по узору на Бетовенову чувену Кројцерову сонату, будући да је био упознат са репертоаром бечких класичара чија је дела често изводио. Дело је настало у периоду када и нека од његових најбољих и најинтересантнијих остварења, током седамдесетих и осамдесетих година 19. века, међу којима су Четврти клавирски концерт, Трећи виолински концерт или Оргуљска симфонија. Соната за виолину и клавир у де молу опус 75 има сличности управо са овом симфонијом. Обе су написане у четири става, а прва два и друга става се у оба дела изводе без паузе. Друга сличност огледа се у цикличној теми, коју развија и трансформише, а која структурално уједињује само дело.

Са издања које су ови уметници објавили у фебруару ове године за издавачку кућу Бис, чућете Другу сонату у Ес дуру опус 102 овог француског композитора. Ово дело, Сен-Санс је написао у Египту и у потпуности се разликују од претходне композиције – док је прва инспирисана романтизмом, друга је више класичарска и интимног карактера. „То није концертна соната, ово је озбиљна камерна музика и може се разумети тек после осмог слушања”, рекао је једном приликом Сен-Санс.

Чућете још и Сен-Сансову Фантазију за виолину и харфу опус 124 компоновану 1907. године

Ауторка: Јелена Дамјановић