Век хармонике – Сонате за хармонику Калевија Ахоа

Овај савремени фински композитор рођен 1949. године, студирао је у класи Еинојуханија Раутаваре на Музичкој академији Јан Сибелијус у Хелсинкију, а потом и на Високој школи за музику Ханс Ајзлер у Берлину, у класи Бориса Блахера. Музички језик Калевија Ахоа прошао је различите стилске фазе - од неокласицизма, преко модернизма, до постмодернизма. Ахо је познат као композитор дела за велике саставе, те његов опус броји седамнаест симфонија, тридесет један концерт, пет опера, као и велики број комада камерне музике. Његова Прва симфонија компонована 1969. године и Други гудачки квартет, написан наредне године привукли су пажњу музичке јавности и обезбедили већ тада Калевију Ахоу истакнуто место међу савременим финским ауторима.

На предлог чувеног хармоникаша и педагога Матија Рантанена, Ахо је 1984. године написао Прву сонату за хармонику, која се сматра једним од најзахтевнијих дела икада написаних за овај инструмент. Наиме, акценат ове двоставачне композиције је на истраживању крајњег домета хармонике као полифоног инструмента, а према речима аутора, желео је хармоници да пружи дело које је по виртуозности најближе Листовим комадима за клавир. Премијера је била тек 1989. године када је аутор ревидирао партитуру, на шта га је подстакла хармоникашица Марјут Тинкинен, иначе потекла из класе Матија Рантанена. У исто време, аутор је урадио и верзију за две хармонике, а њена премијера била је тек 2002. године.

Управо ова уметница је подстакла Ахоа да 1990. године напише и Другу сонату за хармонику, под називом "Косови" у којој је, како је сам истакао, покушао да истражи свет звучних боја овог инструмента. Технички, он од извођача поново захтева велику умешност и суверено владање инструментом. Ахо је био инспирисан птичјом песмом, али не неком специфичном, јер је песма у овој композицији апстрактно цвркутање маште и сна.

Уредница емисије: Марија Вуковић