Грамофонија - Композиције Здењека Фибиха

Изводе чланови Хора и оркестра Прашког радија под управом Франтишека Вајнара. Солисткиња је Нађа Шормова. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа Супрафон 1984. године.

За разлику од снимака које смо репродуковали у претходној емисији, а који су и поред ознаке “дигитал” заправо само миксани на дигиталној конзоли, записи којима је посвећена вечерашња емисија су у потпуности реализовани на Denon-овом PCM осмоканалном снимачу, пре него што су објављени на плочи. Стручњаци из ове јапанске компаније су сарађивали са Супрафоном на раним дигиталним снимцима уметничке музике, те је овај албум 1984. године у Чехословачкој објављен на винилу, а у Јапану на CD-у. Оваква пракса је била веома раширена, те је у Јапану током осамдесетих година објављен велики број дигиталних записа из Источне Европе, који су оригинално били доступни само на винилу, будући да у овим земљама CD још увек није био довољно распрострањен. С друге стране, објављивање PCM записа на винилима је знатно побољшало и поједноставило процес производње фонограма, те су овакве плоче квалитетом могле парирати најбољим аналогним снимцима али и оним на оптичким носачима, чиме се додатно продужио живот аудио формату чија је популарност тих година брзо опадала. Занимљиво је да је чешка верзија CD-а објављена тек 9 година након јапанске. Албум је забележен у студију 1 Прашког радија а сниматељ је био Јарослав Вашичек.

Будући да су професионални Denon PCM снимачи са пратећом опремом били веома скупи, компанија је са бројним студијима имала склопљене уговоре о изнајмљивању система за снимање, те је на тај начин долазила до великог броја квалитетних извођења истовремено развијајући мобилност своје опреме. То је био случај и са чешким уметницима од којих су неки били укључени у развој ове технологије од самог почетка, као на пример гудачки квартет “Сметана” чији се снимци, настали октобра 1972. године у Јапану, сматрају првим комерцијално доступним дигиталним записима. Супрафон је од 1984. године почео сарадњу са немачком Ариолом на изради европских компакт дискова, а убрзо је склопљен и уговор са компанијом Сони, сличан оном који су већ имали са фирмом Нипон-Колумбија, у чијем власништву је Denon. Истовремено, чешки издавач је развијао нову пластику за своје плоче, те су ови дигитални записи објављивани на чувеном полимеру KV 172, познатом по хомогености квалитета у оквиру масовних серија што је одговарало природи дигиталних записа да се може умножавати без губитака.

Аутор : Милан Милојковић

Уредница емисије: Сања Куњадић