Андрија Јурић: Расцепљено Ја феноменолошке егологије

Појам Ја један је од централних појмова Хусерлове феноменологије, а главни проблем састоји се у могућности његовог захватања. Како објашњава Андрија Јурић, приступи ли се из угла (само)рефлексије, тада при Ја-рефлексији имамо случај јављања „два” Ја – рефлектујућег, субјекта рефлексије и рефлектованог, објекта рефлексије. При ослобађању од објект-оријентације тока доживљаја, „упијености” у објекте и тематизовања Ја, суочени смо са парадоксом да рефлексија „цепа” Ја. Тешкоћа постаје успостављање (поновног) идентитета између рефлектујућег и рефлектованог Ја. Оно, дистанцирајући се од себе у самопосматрању, истовремено и одржава континуитет самоидентитета са својим објектом. Тиме шири проблеми трансценденталне феноменологије, као што су однос трансценденталног и конкретног ега, те парадокс субјективности, почивају на дубљој расцепљености између рефлектујућег Ја-Субјекта и рефлектованог Ја-Објекта, односно, на парадоксу рефлексије. Проблем Ја-цепања аутор сагледава у три дистинктна случаја: актима осадашњивања, рефлексији и с обзиром на незаинтересованог посматрача; на основу чега следи закључак да упркос акцентовању рефлексије при захватању Ја, Хусерл појмом Ја-цепања нуди једно потенцијално решење критике модела рефлексије, који је успоставио Фихте.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.