Опера "Пикова дама" Петра Чајковског

Ово популарно дело Чајковски је компоновао за свега 44 дана, током боравка у Фиренци у марту и априлу 1890. године. Од јула до децембра, Чајковски је наставио рад на делу, уносећи мање измене у либрето и вокалне деонице, да би премијерно опера била изведена 19. децембра те исте, 1890. године, у Маријинском театру у Санкт Петербургу. Композитор је искористио текстуални предложак свог брата Модеста Чајковског, заснован на истоименој причи Александра Пушкина.

Оригинална прича Александра Пушкина донекле је била модификована како би драма постала интензивнија и погоднија за оперску сцену. У опери је Херманова љубавна веза са Лизом искренија него у Пушкиновој новели. Док се у књижевном делу прича завршава Хермановим одласком у лудницу и Лизином удајом за другог човека, опера се мелодраматично окончава двоструким самоубиством. Опера подвлачи много јасније разлику у друштвеном статусу главних ликова, будући да Лиза у опери постаје Грофичина унука, а тиме и душтвено надређена Херману, док је у Пушкиновој причи она била служавка старе аристократкиње. Музички, дело поседује карактеристичну емоционалну експресивност и епску узвишеност. Опера је настала између Пете и Шесте симфоније Чајковског, те се препознају драматичност и непосредност присутне у овим композицијама. Чајковски се потрудио да верно прикаже унутрашња стања свих карактера, укључујући и све оне споредне ликове који се појављују за карташким столом, које је портретисао кратким музичким потезима.

Уредница: Ксенија Стевановић