понедељак, 22.05.2023, 20:20 -> 15:52
štampajКарл Фридрих Абел и Бахови ученици
У четвртој емисији циклуса којим обележавамо 300 година од рођења Карла Фридриха Абела, а у којем опус овог немачког композитора посматрамо кроз призму стваралаштва аутора који су похађали часове музике лајпцишког кантора, Јохана Себастијана Баха, слушаћете дела Абела и Јохана Лудвига Кребса.
На почетку емисије чућете две Абелове сонате за виолу да гамба соло. Реч је о инструменту на којем је Абел сазревао и као интерпретатор и као композитор. Иако је већина његових објављених дела за виолу да гамба из раног стваралачког периода, Абел је, као један од последњих виртуоза на виоли да гамба, овом инструменту интимно остао веран до краја своје каријере. Уједно, композиције за виолу да гамба соло део су Абеловог опуса у којем је утицај његовог учитеља, Јохана Себастијана Баха, најочигледнији.
Име немачког композитора Јохана Лудвига Кребса још једно је које проналазимо у пописима ученика Јохана Себастијана Баха. Рођен у октобру 1713. године у Бутелштету поред Вајмара, Кребс је прве музичке лекције, већ са дванаест година, добио од свог оца, Јохана Тобијаса, који је такође био Бахов ученик. Са тринаест година Кребс је уписао Школу Светог Томе у Лајпцигу, где је учитељ музике био лајпцишки кантор, Јохан Себастијан Бах. На крају школовања, Бах је Кребсу написао препоруку где је посебно похвалио његово умеће као извођача на клавијатурним инструментима, лаути и виолини, али и умешност као композитора. Чућете две Кребсове сонате за чембало облигато и попречну флауту, у Ге дуру и е молу. Реч је о сложеним вишеставачним делима које комбинују одлике сонате да кјеза и свите са играчким ставовима. Поред играчких менуета и скерца, карактеристично је присуство полонезе као обавезног, најчешће завршног става у овим сонатама.
Аутор емисије: Срђан Атанасовски
Коментари