Теоријски профили

Сванте Пебо: Генетско наслеђе неандерталаца

У емисији Теоријски профили можете слушати текст „Генетско наслеђе неандерталаца” који је написао Сванте Пебо, прошлогодишњи добитник Нобелове награде за медицину. Реч је о транскрипту меморијалног предавања у част Доркаса Камингса, које је Сванте Пебо одржао 2015. године у Лабораторији „Клод Спрингс Харбор” у Сједињеним Америчким Државама.

Како наглашава Сванте Пебо, постоје барем два разлога због којих би требало да будемо заинтересовани за неандерталце. Први је то што су они најближи еволутивни сродници свих данашњих људи. Дакле, ако желимо себе да дефинишемо као потпуно модерне људе, требало би да се упоредимо са неандерталцима. Други разлог лежи у томе што су нестали пре „само” две до три хиљаде генерација. Зато је занимљиво покушати да сазнамо шта им се догодило и како су могли да комуницирају са нашим директним прецима.

Аутор полази од повремено интензивне расправе у палеонтологији, током последњих 30 или 40 година, која се тиче питања да ли постоји и колики је генетски утицај неандерталца на данашње људе. Упоређујући две екстремне хипотезе – да су савремени људи сменили неандерталце без икаквог мешања и да су неандерталци директни преци данашњих Европљана – Пебо пише: „Уз помоћ неандерталског генома, сада можемо да каталогизујемо генетске разлике које се налазе код већине или свих данашњих људи, али нису присутне код неандерталаца и денисоваца. Занимљиво је да то није превише дуг каталог: тек око 30 хиљада једнонуклеотидних промена или малих уметања и брисања. Нажалост, још увек смо веома лоши када треба да кажемо шта било која промена значи функционално. Ипак, изазов за следећу деценију је да се открије која од тих промена је можда била пресудна за стварање биолошке основе која је омогућила савремену људску културу и људску историју”.

Превела с енгелског Ивана Стојиљковић.
Читала је Гордана Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.