Грамофонија

Снимке које ћемо вечерас емитовати је забележио Ласло Чинталан 1971. године у цркви Светог Матјаша како би били објављени на троструком винилном издању које је представљено јавности наредне године. Плоча није прошла незапажено, али је остала у сенци осталих успешних записа мађарског нацоналног издавача из истог периода, попут монументалне серије са сабраним Бартоковим делима. Чини се да је готово идентично реиздање објављено шест година касније привукло већу пажњу, не само квалитетом записа, већ и документарним одликама саме интерпретације која је заснована на критичком читању верзије Листове партитуре коју је објавио Кант Нахфолгер у Лајпцигу 1873. године. Како диригент Миклош Форај наводи у програмском коментару, основу његове извођачке концепције су чинили документи о првим извођењима овог дела за време Листовог живота, нарочито разматрајући учешће и утицај који је Рихард Вагнер имао на стварање и интерпретацију овог изузетног ораторијума. Три године након другог реиздања је објављена и скраћена верзија снимка коју вечерас емитујемо, а која садржи извођачки и акустички најузбудљивије сегменте Чинталановог тонског записа.

Значајно је поменути да је након овог издања са скраћеном верзијом ораторијума, Хунгаротон исте снимке у интегралној верзији објавио на оптичком носачу у оквиру своје беле серије с краја осамдесетих у склопу које су представљене дигитално ремастероване верзије успешних аналогних снимака. Као и случају винила, и компакт-диск издање је 2011. године доживело нову верзију, овога пута са промењеним дизајном омота и буклета, али са идентичним звучним садржајем.

Аутор Милан Милојковић