Светске музичке позорнице

У првом делу изведен је Концерт за удараљке под називом Пакао једног од најистакнутијих исландских композитора Данијела Бјарнасона, а као солиста наступио је Мартин Грубингер, за којег је ово дело и написано. Поред тога што је један од најбољих перкусиониста данашњице, Грубингер је познат и по томе што музицира на инструментима које је сам правио. Стога је Бјарнасон за потребе овог дела боравио у Аустрији, где је заједно са Грубингером правио план инструмената које ће користити, а који обухвата: штимоване гонгове, там-тамове, бас бубањ, сет јапанских таико удараљки, маримбу и баскијски ударачки инструмент чалапарту. Грубингер се током пропутовања кроз Шпанију први пут сусрео са чалапартом, а ово је уједно и први пут да се овај инструмент користи у неком концерту.

Бјарнасон истиче да је одувек имао жељу да перкусиониста буде главни протагониста који плеше и пева, док се око њега руши цео свет. Он наводи слушаоце да ово дело интерпретирају на два начина: позоришно, док посматрају перкусионисту као се врти у круг од инструмента од инструмента и филозофски, имајући на уму Дантеову Божанствену комедију.

У другом делу концерта изведена је музика из балета Жар птица Игора Стравинског. Дело је компоновано 1909. године а Стравински га је посветио свом учитељу Николају Римском-Корсакову. Исте године премијерно га је са великим успехом извела трупа Сергеја Дјагиљева у Париској опери. Заснован је на руским бајкама, а говори о царевићу Ивану, који уз помоћ пера жар-птице спасава вољену принцезу из ропства озлоглашеног чаробњака Кашчеја Бесмртног. Теме руског музичког фолклора прожимају партитуру у којој су присутни и одјеци дела Скрјабина и Глазунова. Највећи утицај ипак потиче од Римског-Корсакова, и то његовог начина оркестрације, који Стравински намерно није прикривао већ посебно истицао.

Ауторка Јелена Дамјановић