Мајстори барока – Бенедето Марчело

Бенедето Марчело је рођен 1686. године у Венецији у утицајној аристократоској породици. Висок ранг породице условио је да млади Марчело морао да стекне темељно образовање из музике, као и из других уметности, али да је једина прикладна каријера била каријера правника, док је музиком могао да се бави као „племенити дилетант”. Прва музичка знања добио је од свог оца, а касније од познатог Франческа Гаспаринија који га је подучавао контрапункту и композицији. Године 1707. Бенедето Марчело је ступио у административну службу свог родног града, и наредних двадесет година је као уважени адвокат деловао на неколико важних позиција у администрацији Млетачке Републике. За то време, био је активан и као композитор, који се поред своје примарне професије бавио музиком. Већина Марчелових композиција датира из раних година његовог живота. Писао је и духовну и световну музику, и поред ораторијума и соло кантата, његов опус садржи збирке камерне и оркестарске музике, као и низ инструменталних остварења. Како није зависио од јавног успеха своје музике, Марчело је био слободан да развије потпуно индивидуалан стил који није био подложан модама и токовима свог времена. Његов најамбициознији подухват представља осмотомна збирка L’Estro poetico-armonico, стварана између 1724. и 1726. године. Садржи композиције написане на основу првих педесет псалама у преводу на италијански језик Ђиролама Асканија Ђустинијанија, и ово остварење сматра се врхунцем његове музичке каријере. 

Ауторка: Саша Тошковић