Милош Ћипранић: Жозе Сарамагo и књига

Књига се обично посматра као нешто што је толико уобичајено и јасно, да се на први поглед чини да нема разлога контемплирати њену суштину. Она је нешто што је превасходно намењено за читање; добро позната ствар која се користи без потребе за њеним дефинисањем, и отуда је свака рефлексија о књизи заправо секундарна у односу на рефлексију са њом, пише на почетку свог рада Милош Ћипранић. Књига, наиме, није толико предмет који се налази наспрам читаоца, физичка ствар које његове очи прелазе, колико је предмет који постаје невидљив у његовим рукама и прави пратилац у чину читања. Аутор сматра да они који посвете живот писању књига морају барем некада да се запитају шта је заправо производ њиховог рада. Тако Ћипранић подсећа да славни писац Жозе Сарамаго није само писао књиге, већ је управо говорио и писао о томе шта је књига, шта је тај објекат или „објекат”. Једна реч или категорија у основи је Сарамагових варијација о суштини књиге и, уже говорећи, књижевног дела. Она је неозаобилазно полазиште за разумевање књижевниковог доживљаја онога што ствара и чита. Та реч је „особа”. У односу на тај термин и на оно што он означава, Сарамаго је из три перспективе описао књигу: са тачке гледишта самог дела, читаоца и писца.

Текст Милоша Ћипранића представљен је на међународној конференцији посвећеној Жозеу Сарамагу, која је одржана у Шпанији, на Универзитету у Вигу, октобра 2022. године.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.