Музеј звука – Композиције Џона Данстабла

Остало је мало сачуваних података о животу Џона Данстабла, а једино се поуздано зна да је преминуо на Бадње вече 1453. године, како је било записано на његовом епитафу. Рођен је око 1390. године, вероватно у граду Данстабл, а претпоставља се да је био у служби Џона, Војводе од Бедфорда, као и краљице Џоане од Наваре, преко којих је добио намештење у Опатији у Сент Албансу. Поред музике, Данстабл се бавио астрономијом и математиком, што све упућује на закључак да је био изузетно образован, иако не постоје докази да је студирао на тада већ утемељеним универзитетима Оксфорду и Кембриџу.

Његов музички опус је био обиман, али су рукописи овог, као и других средјовековних и ренесансних енглеских аутора, у великој мери били уништени током „распуштања манастира” у периоду реформације. Стога је већина партитура Данстаблових композиција сачувана у збиркама у Европи, пре свега у северној Италији и јужној Немачкој. Сама чињеница да су његова дела допрла до региона веома удаљених од Енглеске, сведочи о угледу који је Џон Данстабл уживао у своје време. Ипак, због проблема атрибуције, данас се са сигурношћу овом композитору могу приписати тек две сачуване мисе, четрнаест одломака мисе, дванаест изоритмичких мотета, као и двадесет седам композиција на литургијске текстове.

Данстаблов утицај на позну средњовековну и рану ренесансну музику је био велики, о чему су сведочили већ и његови савременици. Песник Мартин ле Франк је пишући о стилу овог аутора, сковао синтагму „енглески израз” како би истакао специфичност Данстабловог музичког језика, те нагласио да је он утицао на радове Дифаја и Беншоаа. Деценију касније, фламански композитор и теоретичар Тинкторис, потврдио је да је он имао велки утицај на „нову уметност”, односно да је био њен „утемељитељ и извор”. Данас претпостављамо да се ово односило на терцне хармоније, које су се прво појавиле у Енглеској, а које су преко бургундске школе дошле до остатка Европе.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић