Уметност интерпретације – Валтер Гизекинг

Овај немачки пијаниста, рођен је 1895, а музичко образовање, поред приватних учитеља, стекао је на Универзитету у Хановеру. Први јавни наступ имао је 1915. године, али је његова каријера доживела узмах након завршетка Првог светског рата када је са успехом концертирао широм Европе. Током Другог светског рата, међутим, Гизекингова приврженост нацистичком режиму је трајно нарушила његову репутацију, те је након неколико година забране наступања, крајем четрдесетих поново почео да свира, уз повремене протесте јеврејских и ветеранских организација. Педесетих година започео је велики дискографски подухват бележења свих Бетовенових соната за британску издавачку кућу Хиз мастерс војс, али му је током снимања Пасторалне сонате 1956. године, изненада позлило. Умро је неколико дана касније, од постоперативних компликација, у својој 61. години.

Како музиколог Стефан Цветковић наводи, Гизекинг „припада генерацији музичара који су средином прошлог века створили нови модел интерпретације заснован на спрези музиколошке и извођачке праксе. Он је подразумевао грађење интерпретације на основу претходног пажљивог проучавања нотног записа, као и историјског контекста у којем је дело настало, при чему је за Гизекингова перфекција крајњег звучног резултата била од примарног значаја. Овом праксом, начињен је помак у односу на дотадашњи извођачки концепт у чијем се епицентру налазила жива концертна пракса”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић