Алексеј Сергејевич Богомолов: Историјa филозофије

Алексеј Сергејевич Богомолов је Рус, али своју Историју филозофије он пише у совјетском контексту, што пресудно утиче на његова тумачења. Дијалектички материјализам је теоријско, односно филозофско оправдање совјетског режима, што значи да се све има посматрати кроз мрежу дијалектичког материјализма, а то, даље, значи да је у основи ове теорије – противречност. У самом језгру стварности, поучава дијалектички материјализам, налазе се супротности које се не могу превазићи, те се морамо научити да с њима живимо и да у супротстављеним категоријама мислимо. Насиље тоталитарног совјетског режима огледало се, дакле, и у томе што није било допуштено свет, па и филозофију, посматрати из другачије перспективе. То, разуме се, није било допуштено ни Богомолову, али филозофија је толико танана дисциплина да у вештим рукама – а Богомолов је, несумњиво, вешт и паметан филозоф – успева да инкорпорира у само ток онога чиме се бави, ’обавезни део програма’, а да не оштети материјал који обрађује. У конкретном случају Богомолов без икаквих проблема историју ране грчке филозофије – дакле период до Сократа – чита на тај начин што дијалектичке супротности проналази у делима старих филозофа. У том погледу му је Хераклит, како се то често уме рећи, као ’проналазач дијалектике’, био од драгоцене помоћи, да би, веома вешто, апорије или парадоксе совјетски филозоф проналазио и у Парменидовим, или Емпедокловим фрагментима. Због тога је његова Историја филозофије и те како занимљиво, а свакако поузданo и корисно читање раних грчких филозофа. Најзад, совјетска је идеологија у себи крила макар две добре ствари: национални и религијски сентименти били су другоразредни, или потиснути (лоше је, наравно, што је то урађено на силу, те су се и национални и религијски мотиви, по паду комунизма, Русији вратили у лице с погубним последицама), што је истраживања релаксирало у тој мери да нису била обавезна полагати рачуна о нечему што не припада суштини саме ствари. Лишена националих и религијских стега Богомоловљева истраживања ране грчке филозофије усредсређена су на мотиве који су филозофију и начинили незаобилазним елементом мишљења.

С руског превео Слободан Дамњановић
Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић