Јозеф Велфл и лондонски пијанистички круг

У другој емисији циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења аустријског композитора и пијанисте Јозефа Велфла. слушаћете дела овог аутора и Џорџа Фредерика Пинта.

Тридесет соната за соло клавир заузимају централни положај у Велфловом опусу, као жанр којем је овај аутор остао веран кроз своју читаву каријеру, градећи изразито виртуозни приступ. Савременици су неретко у Велфлу видели настављача традиције Муција Клементија, још једног европског пијанисте који је свој дом пронашао у Лондону. Музичка штампа је такође препознавала Велфлову тенденцију да прошири техичко-експресивне и формалне карактеристике клавирске сонате, што је делио са другим композиторима-пијанистима своје генерације, попут Лудвига ван Бетовена.

Енглески композитор Џорџ Фредерик Пинто, рођен 1785. године, представља трагичну фигуру у енглеској историји музике. Његов живот окончан је у двадесет првој години, највероватније услед туберкулозе. Целокупан опус овог аутора, који обухвата дела за клавир, и песме за глас и клавир, настао је у распону од три године, током којих је Пинто интензивно наступао и као концертни пијаниста. Поједина Пинтова дела за клавир у рукопису, довршили су његови пријатељи и колеге, Семјуел Везли и Јозеф Велфл. Солистичке сонате за клавир представљају најузбудљивији део његовог опуса, а међу њима се издваја Велика соната у це-молу, посвећена још једном од пијаниста лондонског круга, Џону Филду.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић