Грамофонија – В. Новак: тонска поема Пан опус 43

Раух се до објављивања ове плоче већ афирмисао као светски признат тумач партитура чешких композитора, нарочито Новакових дела, са којим је и отпочела дискографска каријера овог пијанисте 1951. године, снимком Сонате Ероике опус 24. Поред плоча са домаћим остварењима, Раух је забележио и велики број снимака са музиком стваралаца из 19. века, од којих су неки, попут Листових концерата, доживели значајну популарност у иностранству, као и велики број реиздања. Ипак, након веома запажених албума са музиком Сметане, Раух учвршћује своју позицију посвећеног тумача чешке пијанистичке литературе, чему нарочито доприносе савремена бројна реиздања и компилације у које су увршћени његови снимци. Снимак Новакове поеме Пан који ћемо емитовати Раух је забележио седам година пре објављивања плоче, 12. и 13. марта 1979, у Студију 1 Прашког радија, а сниматељ је био Томаш Зикмунг. Иако је ово један од ретких записа Новакове композиције, плоча није поново објављивана, а снимак је тек у дигиталној ери поново постао доступан као део колекције сабраних Новакових клавирских остварења.

Значајно је поменути да је снимак који репродукујемо до недавно био један од ретких објављених записа ове верзије композиције. Неколико година пре Рауховог снимка, ово дело је забележио Франтишек Максиан, а снимак је објављен у две верзије, за совјетско и европско тржиште. Ако се изузме издање са симфонијском верзијом ове композиције која је објављена на компакт-диску 1990. године, уз неколико других, углавном новијих снимака, тек се у дигиталној ери почело обнављати интересовање за клавирску верзију овог дела, коју су између осталог објавили на компакт-дисковима Маргарет Фингерхат и Тобијас Борсбум. Међутим, Раухов снимак се и даље сматра узорним у дискографским круговима, нарочито након поновног објављивања у ремастерованој верзији на дигиталном сервису Супрафона 2008. године.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић