Мајстори барока – Георг Филип Телеман

Рођен 1681. године, Телеман је већ у раном детињству показао завидан музички таленат. Као аутодидакт, савладао је компоновање и свирање неколико инструмената као што су виолина, флаута, обоа, виола да гамба и чембало. Године 1701. уписао је студије права на Универзитету у Лајпцигу, али недуго потом је одустао и окренуо се свом правом позиву – музици. Тако је Лајпциг постао полазна тачка у развоју Телеманове каријере. У овом граду је најпре деловао као помоћник оргуљашу Јохану Кунау у Цркви Светог Томе, а потом је добио и место оргуљаша при универзитетској капели. Поред ових ангажовања, Телеман је био активан и са студентским музичким друштвом под називом Колегијум музикум, које је реорганизовао у аматерски оркестар и активно приређивао концерте. Пут га је даље одвео у Ајзенах, а потом у Франкфурт. Све поменуте обавезе Георга Филипа Телемана су обухватале свирање, дириговање и компоновање, пружајући му широк спектар вештина и практично искуство који су били од великог значаја у његовим даљим музичким активностима. У Франкфурту је вршио функцију музичког директора две цркве – Фрањевачке цркве и Цркве Свете Катарине, у којима су његова задужења била да подучава музику, руководи хором и пише дела за разне пригоде. Овај град је у то време био врло развијен трговачки центар, те је композитор, видевши прилику, од 1715. године почео да објављује своја дела која су га прославила не само у Немачкој, већ и у иностранству. Ту је остао до 1721. године, а потом је даље отишао у Хамбург где је био активан у Хамбуршкој опери.

Телеман је у историји музике остао запамћен као један од најплоднијих аутора. Иза себе је оставио преко 3000 инструменталних и вокално-инструменталних дела, од којих је, нажалост, скоро половина изгубљена. Сматрајући да је битно за композитора да буде у току са водећим стиловима свога доба, у својим композицијама је асимиловао различите утицаје – не само немачког, већ и француског, италијанског, пољског и енглеског стила, успешно их интегришући у своја дела успевајући тако да створи аутентичан музички језик.

Ауторка: Саша Тошковић