Опера – Андре Кардинал Детуш: Иса

Представићемо једну од најуспелијих пасторалних опера француског барока, остварење „Иса” Андреа Кардинала Детуша из 1697. године. Слушаћете Јудит ван Ванрој као Ису, Шантал Сантон-Џефри као Дориду, Матијаса Видала као Аполона, Матјуа Лекруара као Пана и Тому Долијеа као Хилу. Ансамблом Ле Сурприз диригује Луј-Ноел Бестион де Камбула.

Као син богатог париског трговца, чије је титуларно презиме Детуш преузео после очеве смрти, Андре Кардинал је у музичке воде ушао посредно и заобилазно. Образован код језуита, нашао се у пратњи оца Гија Ташара, приликом његових мисија у тадашњој краљевини Сиам. Четири године касније постао је члан Краљевих мускетара, које је напустио 1694. године како би се посветио музици. Према биографу Титону ди Тијеу, током опсаде Намира 1692. године, Андре Кардинал је, у паузама битака, открио свој музички таленат. Тако се са навршене двадесет две године, овај аутор појавио, помало неочекивано, на француској музичкој сцени, а јавност ће га, уз благи подсмех, током целе каријере подсећати на његову краткотрајну војну службу, називајући га „музичарем мускетаром” неправедно истичући, на тај начин, да је у једном тренутку био аматер, а не професионални музичар као његови савременици. Напустивши мускетаре, треба напоменути, Детуш је три године учио музику код Андреа Кампре и управо ће од овог композитора наследити либретисту Антоана Удара де ла Мота, који је одговоран за изузетно успео предложак пасторале Иса. Наиме, само годину дана пре премијере Детушовог остварења Удар де ла Мот је написао либрето за Камприну Галанту Европу, прву оперу-балет у историји музике, која је такође била недвосмислени успех за оба аутора. Управо се у овом делу Детуш и први пут окушао као композитор, пошто му је Кампра понудио да напише две арије. На који начин је убрзо дошло и до поставке Исе у дворском контексту, није до краја јасно, али је познато да је Детуш још у војсци стекао бројне утицајне пријатеље, међу којима се истиче његов побратим по оружју, принц Антоан Грималди, будући владар Монака. Да ли је овај племић одговоран за препоруку која ће бити довољна да један неафирмисани аутор добије прилику да компонује сценски комад за венчање Луја, војводе од Бургундије, унука Луја XIV и Марије Аделаиде од Савоје у Фонтенблоу или је Детуш имао још јачег и значајнијег заштитника, никада се неће сазнати.

Свакако, забележено је да је то извођење пред краљем и његовим довором у замку Фонтенбло, одушевило је Луја XIV. Суверен је, потом, наредио да се ово дело поново изведе у Трианону, уз додавање пролога и балета, богато наградивши композитора уз опаску да му ни једна опера од Лилијевог доба није приредила толико задовољства. Подршка којом ће Луј XIV обасипати Детуша неће јењавати ни у каснијим годинама. Петанест година касније он ће добити престижно звање Генералног инспектора Краљевске музичке академије, а такође постаће надзорник Краљеве камерне музике током једног семестра попут Делаланда и Лилија. Ове позиције задржаће и на двору младог Луја XV, на чијем двору ће постати и главни управитељ Краљеве музике.

После успешних извођења у контексту двора Луја XIV, прва велика и значајна реприза херојске пасторале Иса је уприличена 1697. године у париској Опери, где је одмах доживела велики тријумф, како код публике, тако и критике која је препознала таленат младог, самоуког композитора. Десет година касније, Удар де ла Мот и Детуш, су придодали свом делу пролог и пет чинова и у овој форми ће постати једно од незаобилазних дела француског оперског репертоара XVIII века. Можемо слободно рећи да је ова опера постала модел за све наредне херојске пасторале укључујући и дела Жан-Филипа Рамоа.

У овој петочиној форми са прологом дело је и штампано 1724. године код издавача Балара са неким мањим дорадама, те се ова верзија данас сматра дефинитивном. У својој основи Иса садржи све елементе пасторале које су ценили гледаоци XVIII века: двоструки љубавни заплет у којем се појављују богови и пастири, те естетски идеал спајања племенитог и питорескног, грандиозног и невиног.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво