Мајстори барока – Франсоа Купрен

Франсоа Купрен је рођен 1668. године у Паризу, као син угледног оргуљаша Шарла Купрена који је радио при цркви Сен-Жервез у Паризу. Након очеве преране смрти, ово намештење младом је Купрену чувао његов учитељ композиције Мишел-Ришар де Лаланд, све до 18. рођендана када је званично наследио очеву позицију. Године 1690. Купрен је написао збирку под називом Комади за оргуље и Де Лаланд, препознавши таленат свог ученика и сматрајући дела врло иновативним и „достојним да буду представљена јавности”, својим утицајем помогао је да се објављивањем композиција, овај даровит музичар, представи француској публици. Временом, Купрен се етаблирао у француском музичком миљеу, и дошао и до места оргуљаша на двору Луја XIV у Версају, 1693. године. Убрзо је своје време поделио између Париза и Версаја, и задржавши своја претходна намештења у родном граду, стекао је велике обавезе које су, између осталог, подразумевале и подучавање. Од почетка 18. века па надаље, релативно мало се зна о Купреновом животу. Познато је да је 1719. године био на месту главног чембалисте Краља Луја XV, а до тада је већ био признат као један од водећих композитора у Француској, као и изузетан педагог инструмената са диркама. Умро је 1733. године, а његове позиције преузели су остали чланови музички надарене породице Купрен. 

Купренов опус садржи свите за чембало, камерна остварења, као и црквена дела попут миса, мотета и литургија. Његов музички језик одликује се спојем италијанског и француског стила, такозваним “уједињеним укусом”, који је постао специфичност и препознатљивост његовог идиома. Линеарна суптилност француског вокалног стила којим Купрен кроји мелодије, као и сложена контрапунктска пратња у којем се огледа “италијански патос”, неизоставни су део његових остварења.  

Ауторка: Саша Тошковић.