Мајстори барока – Томазo Албинони

Рођен 1671. године у Венецији, у привилегованој средини, као син имућног трговца папиром, Албинони је стекао добро образовање. Као млад је показао таленат за музику, и претпоставља се да је виолину и певање учио код уваженог Ђованија Легренција. Ипак, мало се зна о детаљима Албинонијевог живота. Себе је сматрао аматером и поред свог музичког образовања, те није тежио служби на на двору или при цркви, као што је тада била пракса. Како је био финансијски ситуиран, компоновањем се бавио независно, и први већи успех доживљава са опером Зенобија, краљица Палмире 1694. године. Славу на почетку каријере Албинони је стекао управо као оперски композитор, а постоје подаци да је написао 81 оперу, али је нажалост већина ових остварења изгубљена.

Поред тога, његов опус садржи још 9 збирки успешних инструменталних дела које броје 99 соната, 59 концерата и 9 симфонија, а занимљиво је да је Албинони један од првих италијанских мајстора који је писао и објавио концерте за соло обоу. Сматрао се ’мајстором мелодије’ и његова музика препознатљива је по шармантним и развијеним дугим мелодијским линијама, упливима плесних форми и богатом контрапунктском раду. Албинонијева дела музиколози упоређују са композицијама Антонија Вивалдија и Арканђела Корелија, а Јохан Себастијан Бах је био велики поштовалац његове музике компонујући две фуге на Албинонијеве теме и користећи његова дела и у дидактичке сврхе. 

Виолинске сонате из касног периода стваралаштва Томаза Албинонија прате класичну структуру стандардног четвороставачног циклуса барокне сонате коју је утемељио Арканђело Корели, а којег се Албинони верно придржавао, са распоредом темпа лагани-брзи-лагани-брзи. У овим сонатама, прва два става одликују се формалнијим, уздржаним карактером, док друга два карактерише експресивнијии музички језик, на тај начин правећи контраст у односу на почетак композиције. У другом делу сонате неретко се налазе и плесни ставови, као наслеђе традиције сонате да камера, односно свите. 

Ауторка: Саша Тошковић.