Кари Хeстхамaр: So Long, Marianne. Љубавна прича

Љубавне приче, можда, ни не могу бити другачије до репетитивне. Колико је год љубавних прича испричано од памтивека до данас, свака се, за ликове те приче, догађала први пут у историји. Свака је љубавна прича јединствена и свака је љубавна прича, парадоксално, иста као и све друге љубавне приче. Свака је љубавна прича јединствена и свака љубавна прича понавља све љубавне приче пре ње. Због тога поновљивост мотива и понашања. Због тога је, уосталом, ђаволски тешко испричати љубавну причу. Због тога, најзад, с толико страсти и читамо љубавне приче: препознајемо се у њима, видимо у њима сопствене грешке и сопствене гестове, сећамо се и надамо, стајемо на једну или на другу страну, радујемо се или тугујемо с ликовима, љутимо се на њих или на себе. И све то под условом да је прича добро испричана.

Утолико ни норвешка списатељица Кари Хeстхамaр не прича нову причу – јер нове приче нема – али у свом ненаметљивом приповедању она успева да измести најрабљеније моменте и да унесе нит безнадежности која јунаке, Маријане и Аксела, приближава трагичним љубавним причама: у трагедији, наиме, ликови знају своју судбину, али томе упркос не мењају пут, они и даље следе нит (као зачарани) која их води у пропаст. Уз то, у Маријанин живот упада и млади Ленард Коен који, у то време – шездесетих година прошлога века – још увек није оно што ће тек да постане. Коен је тек млади човек који машта о слави, о томе да буде са што више жена и да живи животом, колико је год то могуће – слободним.

Маријане и њена прва љубав, Аксел, као млади људи, не пропуштају ниједну прилику да науде себи, а онда, како њихов однос постаје све гори, они продубљују своју несрећу и праве грешку за грешком, као да њихова прича није већ испричана безброј пута и као да ништа из тог дебелог слоја искуства нису научили. И нису. Јер свака љубавна прича се, као што смо приметили, догађа први пут. Она је, за своје актере, јединствена и непоновљива. Због тога је погрешно рећи да је љубав слепа. Није. Маријане и Аксел веома добро познају једно друго, веома добро виде оно друго, али ако има слепила онда су они слепи за сва друга искуства која њихова љубав понавља до у детаљ. Због тога све одлучније срљају у пропаст, а када то, ипак, схвате, велико је питање да ли ће, у међувремену, њихово махање рукама по ваздуху да постане лет.

Пошто је Аксел поштено измрцварио Маријане, она сусреће Ленарда Коена у Грчкој и ту почиње љубав коју ће велики канадски песник да испева у три своје песме, при чему је, наравно, наславнија управо So Long, Marianne.

Роман Кари Хeстхамaр комбинација је романескног приповедања и правих писама и догађаја. Роман ће објавити издавачке куће Сребрно дрво и Трећи Трг из Београда.

С норвешког превела Јелена Лома
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић