Композитор месеца – Георг Фридрих Хендл

Већина Хендлових соло соната и трио соната из опуса 1 и опуса 2 настале су током друге и почетком треће деценије 18. века, а претпоставља се да су биле извођене на приватним концертима које је организовала краљевска породица. Збирка од 12 соло соната и шест трио соната из опуса 2 објављене су око 1730. године са потписом издавача Рожеа, али је издање заправо реализовао Хендлов издавач Волш, који је убрзо објавио реиздање са својим потписом. Премда су ови Волшеви потези остали нејасни, историчари претпостављају да је то урадио са намером да натера Хендла да пристане да се његова музика објављује. Тако је на пример штампао сонате за погрешан инструмент, у погрешном тоналитету и са погрешним ставовима, а за неке сонате је чак упитно да ли их је уопште компоновао Хендл. Поред соло соната за виолину, опус број 1 обухвата и сонате за флауту, блок флауту и обоу. Написане су све у четвороставачној форми сонате да кијеза, а неке од њих садрже додатне плесне ставове.

Хендл је ове соло сонате написао за професионалне музичаре оркестра Лондонске краљевске опере којим је руководио. Оне стога захтевају изузетне извођачке вештине како од солисте, тако и од континуа, уз изражене деонице баса које дају овим сонатама контрапунктску снагу и виталност. Ова дела се сматрају ремек-делима барокне музике, које је Хендл написао на врхунцу своје стваралачке снаге.

Као што смо већ поменули, трио сонате из Хендловог опуса број 2 објавио је издавач Волш, када и соло сонате из опуса број 1 и такође су написане у форми сонате да кијеза. Како поједина дела не садрже Хендлов потпис, њихов датум настанка се може наслутити из самог стила и везе са другим делима. У сачуваним списима покровитеља уметности Чарлса Џененса, неке од соната из опуса број 2 Хендл је написао када је имао само 14 година, друге имају одлике Хендловог стила насталог под утицајем италијанских мајстора, а за неколико доведена је у питање сама аутентичност.

Збирка трио соната опус 5 објављена је 1739. године и претпоставља се да је Хендл одобрио њено објављивање, будући су да су сонате број 5 и 6 тако нумерисане и у самом аутографу. Преостале сонате су компилације ставова оригинално написаних за оркестар и преузетих из увертира и плесова компонованих за оперу. У односу на трио сонате из опуса број 2 које је писао по узору на Корелијеве сонате, сонате из опуса број 5 су играчког карактера.

Ауторка Јелена Дамјановић