Фестивал Промс 2022

Рад на партитури симфонијске поеме Смрт и преображење, опус 24 Штраус је завршио 1889. године, а она евоцира сцену смрти, као и сећања на срећан живот. Штраус музиком дочарава мисли и осећања човека који се бори са сопственом смртношћу, како би јој се на крају препустио: док грозница тресе његово тело, он се присећа детињства, младалачких љубави, али и осећаја да није успео да оствари своје животне жеље. Међутим, након смрти долази преображење у којем душа „... проналази да је у овом бесконачном простору остварила оне ствари које нису могле бити достигнуте на земљи”. Историјски изводи наводе да је Штраус ово дело посветио свом пријатељу, композитору Фридриху Рошу.

Друга тачка била је композиција Бисер енглеског аутора Метјуа Кејнера, која је премијерно изведена. Настала по поруџбини радија Би-Би-Си 3 и фестивала Промс, ова композиција писана је на стихове савременог превода Сајмона Армитиџа песме анонимног аутора касног четрнаестог века. Како се претпоставља, он је и творац једног од значајних енглеских средњовековних витешких романа у стиху Сер Гавејн и Зелени витез. Песма Бисер, чији је рукопис похрањен у Британској библиотеци у Лондону, говори о ожалошћеном златару који посећује место погибије девојке коју назива својим ’бисером’, а за коју се претпоставља да је његова ћерка. Док тужан тоне у сан, златар уснива како путује кроз ’блистави’ рај. Стигавши до реке он види девојку окружену небеским хором који изводи нежне, милозвучне хармоније. Изненађен, златар започиње разговор са њом жудећи да јој се придружи на другој страни реке. У покушају да пређе реку схвата да то није могуће учинити, те се буди преображен својом сном, неоптерећен тугом и уверен да је девојка у рају пронашла мир. Ролу златара слушаћемо у извођењу баритона Родерика Вилијамса.

Други део концерта испунила је седмоставачна оркестарска свита Планете, опус 32 Густава Холста, коју је овај енглески композитор писао од 1914. до 1916. године инспирисан планетама Сунчевог система и њиховим везама са астрологијом. Дело је премијерно изведено 15. септембра 1920. у Квинс холу у Лондону, када је побрало велике похвале критичара и публике, поставши временом и једно од најзначајнијих Холстових остварења.

Уредница Ирина Максимовић Шашић