Александар Еткинд: Нафта

Захваљујући ширини тематског захвата, мултидисциплинарности приступа, као и есејистичким особинама стила Александра Еткинда, његова књига „Природа зла: сировине и држава" убрзо је стекла статус интелектуалног бестселера. У њој аутор разматра утицаје откривања и искоришћавања различитих природних ресурса на економску, друштвену и политичку историју људских друштава. У широком распону од проналаска ватре, преко привреда заснованих на гајењу житарица, памука, лана и конопље, трговини крзном, племенитим металима, сољу, шећером, опијумом, свилом, те технологијама коришћења водене паре, угља, нафте и гаса, Еткинд прати последице које употреба природних ресурса има на структуру, развој и пропаст друштава, као и на политички поредак, систем вредности и стил живота њихових становника. У фокусу његовог истраживања је феномен „ресурсног проклетства", метафоре којом се означава потпуна зависност економије неке државе од једног природног ресурса који се, упркос богатству који доноси, често претвара у узрок и ослонац политичке ауторитарности, социјалне и родне неједнакости, деградације и демодернизације друштва. Упечатљив пример ових процеса су привреде такозваних „петродржава", тј. оних земаља које се, без диверзификације своје економије, готово искључиво ослањају на приходе добијене производњом и извозом нафте и гаса.

У делу књиге који емитујемо на нашем програму, Еткинд превасходно указује на социјалне и политичке последице „нафтног проклетства" или „ресурсне зависности" на примеру савремене Русије, али и других „петродржава" попут Венецуеле, Нигерије и арапских земаља. Закључак његове анализе је суморан - у „петродржавама", одливом капитала стеченог црпљењем нафтних извора, владајуће елите постају богатије, становништво преживљава од прерасподеле малог дела нафтне ренте, безбедносне структуре доминирају друштвом, а квалитет здравствених и образовних институција опада. Императив смањења потрошње фосилних горива због глобалног загревања и еколошких проблема, представља озбиљан изазов за поменуте државе чија економија у великој мери зависи од нафте и гаса.

Александар Еткинд је рођен у Лењинграду 1955. године где је завршио студије психологије, а докторирао је у Хелсинкију радом о руској културној историји. Предавао је на Европском универзитету у Петербургу (1999-2004), Универзитету Кембриџ (2004-2013) и Институту Европског универзитета у Фиренци (2013-2022). Од прошле године је професор на Одељењу за међународне односе Централноевропског универзитету у Бечу. Поред књиге Ерос немогућег. Историја психоанализе у Русији која је преведена на српски језик (Зептер боок, 1999), објавио је на енглеском и руском језику низ књига од којих су најзначајније: Internal Colonization: Russia's Imperial Experience (2011; руско издање 2013); Warped Mourning: Stories of the Undead in the Land of the Unburied (2013; руско издање 2016); Roads not Taken. An Intellectual Biography of William C. Bullitt (2016; руско издање 2015). Такође, приредио је више зборника радова о историјском памћењу у Источној Европи, концепту 'унутрашње колонизације', облицима културног протеста у Русији, те сећању на Катин.  

Текст чита Александар Божовић.
Уредница: Оливера Нушић