Уметност интерпретације – Ролф Лислеванд

Лислеванд је рођен 1961. године у Ослу, а данас важи за једног од најугледнијих извођача на старим трзачким инструментима, као што су лаута, виела, барокна гитара и теорба. Студије класичне гитаре завршио је на Норвешкој музичкој академији, а потом се уписао на Схолу Канторум Базилијенсис где је учио у класи чувеног Хопкинсона Смита, специјализујући се за свирање на лаути. Деведесетих година прошлог века, Лислеванд је поред извођачке каријере почео да се бави и педагогијом, предајући на универзитетима у Француској и Немачкој.

Дискографска активност овог уметника започела је 1990. године, а до данас је објавио на десетине албума, како солистичких, тако и оних насталих у колаборацији са другим солистима и ансамблима специјализованим за рану музику. Међу њима се свакако истичу сарадње са Жордијем Саваљем и ансамблом Хесперион, Монсерат Фигерас, Фабиом Бјондијем, Тоном Копманом, Риналдом Алесандринијем, Паолом Пандолфом, да наведемо само неке од њих.

О успешности његових дискографских издања сведоче најпрестижније награде као што су „Дијапазон д'Ор", „Шок" часописа „Монд де ла Мизик", те „Грамофон" награде коју је добио средином деведесетих и награда норвешке критике и музичке индустрије.

Оно што Лислевандов приступ издваја међу другим извођачима специјализованим за рану музику, јесте значај који импровизација има у његовом наступу. Она је присутна како током његових живих наступа, тако и на албумима, који последњих година прерастају у праве импровизоване фантазије, често тек овлаш засноване на старим музичким узорима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић