Музика вива – 31. Међународна трибина композитора у Београду

У последњој емисији циклуса који посвећујемо најзначајнијем фестивалу савремене музике у нашој земљи, представићемо дела изведена на концерту одржаном 8. октобра прошле године у Студентском културном центру. Тада су ансамбли Гудачи Светог Ђорђа и пијанистички дуо ЛП извели дела Андреје Андрића, Милоша Раичковића, Соње Мутић, Предрага Репанића, Силарда Мезеија, Смиљане Влајић и Татјане Милошевић-Мијановић.

На почетку ћете чути дело Summertide - Летња плима данско-српског композитора Андреје Андрића. У делу аутор, комбинује систематично истраживање парова традиционалних терцних акорада са бескрајном генеративном мелодијом, која настаје различитим распоређивањем појединачних тонова из поменутих сазвучја. Како аутор наводи, „блиставост атмосфере, осећање немирног, упорног, сталног покрета и неочекивани обрти који се стално дешавају у музици, дају комаду његов наслов".

Емисију настављамо композицијом Lovely Permutations - Дивне пермутације Милоша Раичковића. Композиција је написана за пијанисткички дуо ЛП 2021. године, а инспирисана је Раичковићевим ранијим минималисткичким радовима за ансамбл клавијатура. Оригиналне „пермутације", аутор је стилски одредио као „аскетски минимализам", док су данашња дела „класичнијег" и богатијег израза. Тонски материјал је заснован на пет тонова, а саме пермутације су некада математички прорачунате, а некад слободне.

Соња Мутић се на фестивалу представила делом Resound II за камерни ансамбл и електронику. Ова уметница је тренутно на докторским студијама композиције на Харвард Универзитету, под менторством Хаје Черновин и Ханса Тучкуа, а у досадашњој каријери освојла је већи број угледних признања и стипендија. У композицији са којом се представила на прошлогодишњој Трибини, истражује богат и суптилни свет аликвота појединачних тонова и двозвука на клавиру. Озвучавањем ових тонова, она је створила хармоније са којима даље ради и у којима се спајају акустични инструменти и електроника.

Концерт одржан 8. октобра прошле године у Студентском културном центру настављен је остварењем под називом Читајући Дантеа Предрага Репанића, настало поводом обележавања 700 година од смрти великог песника. Састоји се од три attacca става: Фиренца, тамо далеко, Било једном у рају и Риторнело наде, чији наслови указују и на програмско-симболични карактер дела. Први и последњи део представљају инструментални историјски оквир, заснован на разради тематског материјала каче A poste messе чији је аутор Лоренцо да Фиренце, док централни део представља имагинарни Дантеа и Беатриче.

У другом делу концертне вечери, најпре је изведена композиција Hep 32 S-O за обоу, фагот и гудачки оркестар Силарда Мезеија. Дело представља најновији део серије композиција насловљених „хеп", у којима аутор комбинује различите инструменте и извођачке саставе.

Потом ћете чути композицију Девана (вилинско коло) Смиљане Влајић. Ова ауторка, редовна професорка на Академији уметности у Новом Саду, и директорка покрајинског Културног центра Војводине Милош Црњански, на прошлогодишњој Трибини представла се делом за флауту и гудачки оркестар, инспирисаним старословенском митологијом. Као што назив говори, посвећена је Девани, супрузи старословенског бога Велеса, а у пратећем програмском тексту, ауторка наводи да јој је намера била да нас одведе у нека прастара времена, када је „природа у очима човека била одуховљена, а сав живи и неживи свет сматран једнаким и једним".

Емисију ће заокружити Три песме о нама Татјане Милошевић-Мијановић. Композиција, написана за мецосопран и камерни оркестар, посвећена је композиторкином супругу, који је преминуо на Бадњи дан 2019. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом