Мајстори барока – Карло Тесарини
У вечерашњој емисији слушаћете дела познобарокног композитора Карла Тесаринија. Сонате за виолину извешће виолиниста Валерио Лозито и чембалиста Федерик дел Сордо, док ће Концерте а чинкве за трио виолине, виолу и виолончело, као и Велику синфониу број 5 интерпретирати ансамбл Компањија де музићи под управом Франческа Баронија.
Иако је рођен пре 1700. године, најранији записи о италијанском композитору Карлу Тесаринију датирају из 1720, када је забележено да је радио као виолиниста у оркестру Светог Марка у Венецији. Сматра се да је учио код Арканђела Корелија, а касније и Антонија Вивалдија, чији се утицаји могу уочити у његовом музичком језику.
Своје прво музичко ангажовање овај композитор је добио при цркви Санта Мариа деи Дерелити у Венецији где је остао до 1731, да би га пут потом одвео у Урбино, где је био активан као виолиниста при катедрали све до 1743. године. Након тога, Тесарини је, као интерпретатор, наступао на турнејама на релацији Париз–Лондон, да би се од педесетих година 18. века вратио на своју позицију у катедрали у Урбину. О његовим ангажовањима након тих година нема много података, а претпоставља се да је умро у Холандији.
Карло Тесарини је своју музику објавио први пут 1729. године, да би током наредних 30 година издао око 20 опуса својих дела. Био је изузетно плодан аутор, компонујући искључиво инструменталну музику, а иза себе је оставио преко 70 симфонија, 90 концерата и око 140 дела за камерне саставе. Међу његовим најзначајнијим делима издваја се приручник под називом Музичка граматика. Учење свирања виолине на брз и и лак начин из 1741. године, који је објављен на три различита језика. Иако не постоје сачувана сведочанства о Тесаринијевом умећу свирања на виолини, судећи према подацима о његовим турнејама и високом степену виртуозности његових композиција намењених соло виолини, сматра се да је био веома успешан виолиниста.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари