Милан Ћирковић: Антропоцентрички наркокартел као претња будућности човечанства

Аутор у свом интригантном тексту истиче да „картелизација постоји и у домену идеја – и врло често управо ту има ништа мање негативне, па и разорне последице". Наиме, по мишљењу Милана Ћирковића, од софиста у доба Сократа, до савремених социјал-конструктивиста и „критичких теоретичара" на екстремној академској „постмодернистичкој" левици, мислиоци иначе хетерогених опредељења и интереса су се често удруживали у непринципијелне коалиције из суштински истих разлога из којих то чине организоване криминалне групе: ради ефикасније контроле академске територије и уништавања слободног тржишта идеја. У овом случају, „територија" не треба да буде схваћена само у буквалном смислу географског одређења (мада има и тога, када једна врста идеја и начина мишљења постане монополистичка и доминантна на одређеној локацији), већ у смислу апстрактнијег академског „простора"; примере овога налазимо управо у критичком конструктивистичком дискурсу, нарочито у разним облицима „мањинских студија" где се непрекидно апострофира како је неопходно „препустити простор потчињеним групама". Заузимање и контрола академског простора има читав низ негативних последица и ван академије, баш као што контрола неког предграђа од стране мафије има негативне последице не само по локалне предузетнике и економију, већ и по готово све друге аспекте живота у датој околини, укључујући уметност, спорт, науку, сматра Ћирковић, настојећи да у тексту прикаже неке од тих последица.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.