Жене у музици – Маргарет Садерланд
Вечерашња емисија посвећена је Маргарет Садерланд, аустралијској композиторки и пијанисткињи чије је стваралаштво обележило прву половину двадесетог века. Њен опус броји преко деведесет композиција претежно камерне музике које стоје уз раме са остварењима европских аутора овог периода, попут Бартока, Хиндемита, Стравинског, Шостаковича, Прокофјева, као и композитора француске ’шесторке’. Музички идиом Маргарет Садерланд обилује ’романтичном топлином’, богатством ритмичких структра, док се префињен укус за контрапунктски стил и обликовање мелодија, истичу музиколози, сматрају њеним јединственим композиторским квалитетима. Слушаћете: Два корална прелида за клавир, Сонату за виолину и клавир и Први гудачки квартет.
Рођена 20. новембра 1897. у Аделејду, Маргарет Садерланд се већ 1901. са родитељима преселила у Мелбурн, у којем је провела читав живот. Како је потицала из породице уметника и интелектуалаца, од раног детињства почела је да гаји велику наклоност ка музици. Прве подуке на клавиру добила је од оца, пијанисте-аматера, и рођаке Џулије Садерланд, која је умеће свирања на клавиру учила код водећих педагога у Мелбурну. Даровитост за музику убрзо је Маргарет Садерланд одвела на студије на Конзерваторијуму Маршал Хол, при Универзитету у Мелбурну, где је часове компоновања похађала код Фрица Харта, а клавир у класи Едварда Гола, коме је доцније постала и асистенткиња. Дебитантски наступ са Симфонијским оркестром из Сиднеја имала је 1916. године, а овај концерт тада деветнаестогодишње пијанисткиње критичари и публика су топло прихватили, што јој је омогућило бројне реситале у Аустралији. Упоредо са наступима, Садерланд је са великом посвећеношћу радила и као педагошкиња: предавала је теорију музике, држала часове клавира и компоновала кратке, едукативне комаде намењене својим ученицима.
У жељи да прошири своја знања у области композиције, оркестрације и дириговања, 1923. године отпутовала је у Беч, а потом и у Лондон где је имала прилику да сарађује са Арнолдом Баксом. У овом периоду објавила је своје прве композиције, међу којима и Сонату за виолину и клавир, према којој је Бакс гајио посебну наклоност.
По повратку у Мелбурн 1925. године, Маргарет Садерланд је наредне деценије била изузетно активна као композиторка, често је наступала и у оквиру камерних састава, а својим педагошким радом и залагањима дала је велики допринос развоју музичке културе у Аустралији. У периоду Другог светског рада организовала је добротворне концерте камерне музике за Црвени крст, а потом је постала чланица аустралијског Савета за образовање, музику и уметности и саветодавног комитета Аустралије при Унеску. Од 1943. до 1956. године била је веома активна у промовисању дела аустралијских композитора у оквиру бројних организација у Мелбурну. За доприносе у развоју уметничке сцене, 1969. Универзитет у Мелбурну доделио јој је звање почасног доктора уметности, а већ наредне, 1970. године овенчана је и Орденом Британског краљевства. Уз ова два важна одликовања, њену биографију красе и Јубиларна медаља краљице Елизабете Друге која јој је додељена 1977, као и титула Официра Ордена Аустралије 1981. године. Због здравствених недаћа које су је задесиле у последњој деценији живота, Маргарет Садерланд се повука из јавности. Преминула је у Мелбурну, 12. августа 1984. године.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари