Музеј звука – Композиције Франсиска Герера
Слушаћете дела овог аутора у интерпретацији Хора Вестминстерске катедрале и ансамбла Сакбути и корнети Његовог величанства под управом Џејмса О’Донела.
Гереро је обележио ренесансни период у музици родне Севиље, у којој је живео и радио цео свој век, уз неколико прекида због путовања. Био је ученик Педра Фернандеза де Кастилеха, а на његове композиције утицало је и стваралаштво Кристобала де Моралеса. Најпрецизнија сазнања о Гереровом животу долазе из биографског пролога његове књиге Путовање у Јерусалим која је објављена 1593. године у Валенсији. Наиме, 1588. године севиљски бискуп је дозволио Гереру, који је био капелмајстор катедрале, да посети Венецију како би уговорио штампање својих композиција. Из Венеције, упутио се потом према Светој земљи, а по повратку је написао мемоаре. За данашње истраживаче су посебно занимљива Герерова запажања о музичкој пракси тадашње Палестине и о разноликим типовима духовне музике коју је сретао на свом путу. У родној Шпанији је био слављен као Маријин кантор, јер је велики део његовог опуса сакралне музике посвећен маријанском култу. Сам музички стил овог композитора припада конзервативној, трентској, струји ренесансне полифоније, што је било у складу са чврстим схватањем католичке догме у Шпанији. Гереро је, у том смислу, био више привучен мистичким искуством тадашњих шпанских писаца и песника, него елеганцијом и световним духом италијанског песништва и мадригалске уметности.
Као композитор, испрва се чинило да је Франсиско Гереро био изузетно плодан аутор, али се испоставило да су многа објављена дела заправо представљала ревидиране верзије ранијих остварења, што је остављало утисак много већег опуса. Утврђено је да је иза овог аутора остало 18 миса и око 150 других литургијских композиција и мотета.
Између осталог, у емисији ћете чути и мису De la Batalla Escoutez, једну од три у опусу овог аутора која је заснована на теми световног порекла. Наиме, тема је преузета из Жанекенове популарне шансоне La guerre, однонсо Рат, чији је други назив био и Битка код Марињана. Овај модел крајем века је искористио и Томас Луис де Викторија, за своју мису Pro Victoria, за разлику од које је Герерова обрада знатно опрезнија и умеренија.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари