Музика вива – 31. Међународна трибина композитора
Снимак концерта који је пијанисткиња Неда Хофман-Сретеновић одржала у сали Студентског културног центра у Београду, 7. октобра 2022. године. На програму су била дела Светлане Савић, Расела Пинкстона, Жоаоа Педра Оливеире, Пера Блоланда, Патрисије Мартинез, Меи-Фанг Лин, Драшка Аџића и Иване Огњановић.
На почетку ћете чути композицију Три јесење ноћи редовне професорке композиције на Факултету музичке уметности у Београду, Светлане Савић. Ова уметница, добитница Мокрањчеве награде, затим награде из фонда „Василије Мокрањац", као и две награде на Међународној трибини композитора, прошле године се на овом фестивалу представила са композицијом за клавир и електронику инспирисану једним дирљивим и симболичним сустретом. Како композиторка наводи, током три јесење ноћи, три ноћна лептира су јој улетала у стан. Њена интеракција са овим нежним бићима, у којима је она препознала „душе наших ближњих с оно света", музички се одвија у широком звучном простору, кроз кратке мотиве у клавиру и дискретне, евокативне звукове на електроници.
Затим следи композиција Tailspin Расела Пинкстона. Овај амерички аутор старије генерације је професор емеритус композиције и некадашњи директор Електронских музичких студија Универзитета у Остину у Тексасу. Његове композиције писане су за разноврсне извођачке саставе, укључујући дела за симфонијски оркестар, хорску и камерну музику, електронску музику за савремени плес, као и интерактивне перформансе. Као оснивач и некадашњи председник Друштва за електроакустичку музику САД велики део свог опуса посветио је овом жанру.
Аргентинска композиторка Патрисија Мартинез, активно се бави компоновањем, интердисциплинарним уметничким радом и извођаштвом. Постдипломске студије композиције завршила је на Универзитету Станфорд, а потом се усавршавала и на париском Иркаму. Њена стваралачка интересовања фокусирана су на нову музику и интердисциплинарне пројекте, нарочито у области савременог музичког театра, нове опере, симфонијске и камерне музике. На Међународној трибини композитора у Београду представила је своју композицију за клавир и електронику Душа телу.
Жоао Педро Оливеира се представио са делом In Tempore. Оливеира је завршио студије оргуља, композиције и архитектуре у Лисабону, а данас ради као професор композиције на Универзитету Калифорније у Санта Барбари. Његово стваралаштво укључује опере, оркестарске композиције, камерну музику, електроакустичку музику и експерименталне видео радове. Освојио је више од седамдесет међународних награда и признања за своја дела, укључујући три награде на такмичењу електроакустчке музике у Буржу.
Концерт је настављен остварењем под називом Интеракција Меи-Фанг Лин. Родом из Тајвана, Линова је магистрирала и докторирала композицију у Сједињеним Америчким Државама, а потом се усавршавала у Паризу, учећи са Филипом Леруом, те похађајући једногодишње студије на Иркаму. После више година педагошког рада у Сједињеним Америчким Државама, вратила се у домовину, где данас предаје на Националном универзитету уметности Тајвана.
Ивана Огњановић је представила композицију под називом Изобличење стварности Фернанда Видала. Ова савремена српска композиторка и победница Међународног рострума композитора 2021. године, инспирацију за своје дело пронашла је у роману О јунацима и гробовима Ернеста Сабата. Она тако наводи: „Сан као пријатан или непријатан, опсесиван, онај из којег се будимо изненада или у којем бисмо желели заувек да останемо, порука је из подсвести која може да нас ослободи, али и зароби. Тада живимо изобличење стварности". Звучно, ово дело показује неке од најбољих карактеристика музичког писма ове ауторке – вешто коришћење електронике, којом ствара широки, тродимензионални звучни пејзаж у који потом „смешта" клавирске структуре.
Представићемо и краћу композицију америчког композитора, Пера Блоланда под називом Шапати, док емисију завршавамо остварењем под називом Баба Пуста, студија број 6/оглед из генеративне музике за клавир и електронику Драшка Аџића. Аџићево дело припада серији композиција у којима овај аутор испитује однос акустичног и привидно акустичног, настојећи да границу између инструмента и електронике учини што порознијом, па чак и неприметном. У делу инспирисаном истоименим замком у Бачкој, данас запуштеном и руинираном, Аџић користи различите композиционе технике попут колажне монтаже, наслојавања мотива, временског успоравања и убрзавања тока, како би постигао ефекте карактеристичне за употребу електронике, попут лупова и дилеја.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари