Мајстори барока – Антониo Бертали
Слушаћете сонате Антонија Берталија у интерпретацији ансамбла Музика Фијата под управом Роланда Вилсона.
Рођен 1605. године у Верони, Бертали је био изузетно утицајан композитор и виртуоз на виолини, чија је репутација у савременом добу тек бледи обрис у односу на славу коју је уживао током свог живота. Рано музичко образовање стекао је у катедрали у свом родном граду, код свештеника и композитора Стефана Бернардија. Захваљујући хабзбуршким везама свог учитеља, Берталијева каријера је брзо напредовала и 1624. године аутор се обрео у Бечу, на царском двору. Временом је напредовао до места капелмајстора, и на овом намештењу остао до краја свог живота.
Током боравка у хабзбуршкој престоници, овај композитор је служио владарима који су били велики љубитељи музике – попут Фердинанда Другог, Фердинанда Трећег и Леополда Првог. За њих је написао велики број дела, и између осталог било му је поверено задужење да ствара композиције за посебне прилике, као што је било венчање Фердинанда Трећег, које је уприличено кантатом под називом Краљевска жена – Donna real.
Берталијев музички стил описиван је епитетима попут „раскошан и виртуозан", са веома разноликим инструменталним и вокалним текстурама. Као што образовање и порекло сугеришу, његовом музиком преовлађују елементи карактеристични за подручје северне Италије. Тако се у вокалној музици могу уочити утицаји Монтевердија и Кавалија, док је у инструменталној, ту улогу преузело стваралаштво његовог претходника у Бечу -– Ђованија Валентинија.
Опус Антонија Берталија је био обиман и садржао је дела попут опера, ораторијума и соната, али нажалост, значајнији део његовог рукописа, који је био у приватним колекцијама владара, је изгубљен, или пак никада није ни угледао светлост дана. Након Берталијеве смрти објављен је део његових инструменталних остварења, која ћете имати прилике да чујете у емисији. Ова дела писана су за разноврсне инструменталне ансамбле и одликују се различитим формама и стиловима.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари