Антологија српске музике
Представљемо вокална, концертантна и клавирска дела Миховила Логара, настала у периоду пре и за време Другог светског рата, у првој фази стваралаштва овог нашег плодног и дуговечног композитора. Чућете Две токате за клавир и гудачки оркестар (1933), потом избор из вокалног циклуса „Песме за Аниту” (1937), као и одабране комаде из свитног циклуса „Музика за клавир” (1940–1944).
Логар је приспео у Београд у којем ће провести свој дуги и испуњени животни век, као двадесетпетогодишњак, после свршених студија у Прагу. Врло брзо се укључио у уметнички живот престонице тадашње Краљевине Југославије, која је убрзано хватала корак са модернистичким струјањима у уметности и култури. Наравно, у музичком животу Србије тог доба је још увек био доминантан романтизам у споју са фолклористички мишљеним наслеђем, али је Логар, као и генерација композитора којој је припадао, унео неке нове, свеже тенденције, отварајући нашу музичку средину ка свету, утемељујући неке од космполитских карактеристика Београда. Његов допринос био је у својеврсном полистилизму којег ће се придржавати током свог целокупног стваралаштва - прозрачном и прегнантном спајању неокласичних, позноромантичарских и експересионитичких елемената, посебно у међуратном периоду. Како то лепо примећује Властимир Перичић у Ин меморијаму објављеном у књизи „Алгрето ђокозо – Стваралачки опус Миховила Логара" из 2008. године, целокупан опус Миховила Логара показује константе његовог тонског језика: „разиграни ритам, искричаву, помало краткодаху мелодику – најсвежију у осликавању скерцозних, каприциозних, бурлескних момената, али способну и за интимну, лирску исповест..." Управо ове карактеристике чућете и у делима која представљамо у емисији – од разигране токате са њеним неокласичним и експресионистичким елементима, преко маштовитих решења у песмама посвећеним Анити Мезетовој, до интиминих, нежних клавирских минијатура насталих у ратним годинама.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари